Проширене индикације за царски рез

11

шена је је у 19,4 % 5 Straus (Berlin - Lichtenberg) описује у 13%, код Schroder-a (Kiel) 11,3%, no Preissecker-y 11,6%, који број је новије спао на 10,3% . Лечење еклампсије је увек на дневном реду. И поред многобројних радова још се није нашаодефинитиван метод за њено успешно лечење. Тачно је да прекидом трудноће најчешће прекидамо и еклампсију, те. болеснице оздраве; вероватно је стога да узрок оболења мора бити у овулуму одакле потичу токсини, чија природа нам је још непозната. Да ли треба одмах евакуисати материцу у случају еклампсије или не, аутори су подељени у два табора, једни су за такозвану терапију средње линије (Engelmann) оДносно конзервативну no Stroganoff - Zweifel-y када се индивидуално поступа, испочетка симптоматски док се не може завршити порођај на по мајку безопасан вагинални начин, овде живот детета не долази у обзир; други су за абдоминални Царски рез. Статистички податци су врло различити што се морталитета матера тиче. по Bnden-y је између 20 до 25% а није се променио ни са активном терапијом. У Bakštовој (Русија) статистици из светске литературе на 1520 еклампсија морталитет и са Царским резом износи просечно-20,8%, од којих аутор сматра да је 75% умрло услед самог оболења. У Seitz-овој публикацији из материјала Берлинске, Минхенске и Лајпцишке клинике морталитет мајке је са активном терапијом 17,2%, а експектативном 28,6%; но питање је колики број смртних случајева пада на саму суштину болести, а колики је услед саме операције. У Winterovoj статистици добијамо на то одговор, између 456 случаја еклампсије укупни морталитет је 15,9% од којих је умрло као последица операције 2,3% а услед саме еклампсије 13,8%; код Schroder-a 12,2% Geede у својо.ј збирној статиетици на основу 598 случаја износи морталитет операције 1,9%; али има са абдоминалним Царским резом и бољих резултата у појединим клиникама, шта више Hoeven (Холандија) износи 0% морталитета. У погледу терапије не тре.ба се ослонити на статистике, јер наилазимо на серију сретно свршених случајева, када и по изгледу безнадежне оздраве, а умиру релативно бенигни случајеви, зато се и каже да је еклампсија „болест изненађења.” Налазимо лакше и теже случајеве, међу последње сматрамо оне где су конвулзије учестане и дуготрајне, када је породиља у коматозном стању, када постоји анурија или мало мокраће са грануларним и хиалиним цилиндерима и црвеним крвним зрнима, када је јако повишеи крвни притисак или када се пулс нагло погорша, а најгоре је када се указује оедема у плућима и ретинитис албуминурика. Потребно је брижљиво опажање целог тока оболења као и околност у коме се времену трудноће појав-