Проширене индикације за царски рез

7

новијој статистици Pressecker-a 3.08%. Опажа се у иностранству као и код нас, да се сада у болничким одељењима, где нема израђених акушера врши Царски рез сразмерно у много случајева, где би се са опробаним вагиналним операцијама могао завршити порођај. Број Царског реза у последњим годинама повећава се према укупном броју порођаја, у појединим институтима постиже 6—7%. Ова активност основана је на пропаганди Hirsch-a и одличним резултатима Dorffler-a. Hirsch своју пропаганду за Царски рез оснива на статистичким податцима, по којима у Немачкој годишње умре 4.500 жена на порођају, 2.600 у првој недељи бабиња услед сепсе; ако урачуна no D6derlein-y да на једну смртоносну сепсу пада 4—5 тешких случајева бабиње грознице из којих се после дуготрајне болести жена извуче, али се последице болести носе за време целог живота, онда изалази број 15 —20 хиљада тешко оболелих после порођаја од бабиње грознице. Што се пак смртности деце тиче налази, да годишње на порођају умре 3%, што износи 45.000 мртворођених, а даљи 45.000 умре у првој недељи услед последица самог порођајног акта (траума). Ови бројеви јасно говоре, да се мора наћи пута и начина да се породиље спасу и да се жива и за живот способна деца рађају, стога пропагира Царскн рез, чији морталитет по мајке данас у клиникама по њему није већи 1,3%. Dorffler пак тврди, да је Царски рез по живот мајке потпуно сигурна операција, код њега је морталитет мајке 0,75% а редуцирани 0,25% деца су пак сва жива рођена. Winter-ова статистика за Царски рез показује морталитет мајке 7,1%, а редуцирани 4,2%; морталитет деце 5,1%. Да крајња активност коју Hirsch пропагира какве последице има, показује пример у Сједињеним државама Америке, где је 1921 године више од 11% породиља умрло услед Царског реза. Вредност једне операције не зависи само од примарних резултата већ и од других далзних последица, која се морају узети у обзир, као што су могућност спонтане руптуре материце код поновне трудноће односно порођаја, или чињеница, да жена која је једном пребродила операцију боји се поновне трудноће и гледа да се на некоји начин од ње сачува. Winter на основу скупљених података сматра, да је Царски рез, што се прогнозе тиче, најтежи акушерски подухват а и остаће најтежи због опасонсти, које потичу из широких индикација, стога пледира, да се индикације врше екзактно. Gauss је мишљења, да за љубав детета не смемо мајку излагати опасности, јер колико предности показују спасавање живота мајке и детета, толики је баш супротно већи морбидитет и морталитет, као и смањена способонст за поновно