Проширене индикације за царски рез

8

рађање. Hornung наглашава да и код најригорозније индикације морталитет мајке износи 3 —4% код Царског реза a код већих вагиналних подухвата 0,43 %. По мишљењу већине клиничара потребне су за вршење абдоминалног Царског реза егзактне и на научној основи постављене индикације, Winter је у својој статистици од 1928 године могао набројати 63 разних индикација често само из разлога, што је технички лакше изводљива операција него вагиналне методе или стрпељиво чекање спонтаног порођаја, стога су потребне директиве за будућу делатност. Извесно шематизирање за поједине групе неправилности приликом порођаја олакшаће практичним лекарима постављање индикација за Царски рез, али зато мора се поступити и индивидуално у појединим случајевима. Акушеру је стављено у дужност, да заврши порођај оним путем и методама, који су скопчани са најмањом опасношћу по мајку и дете. Царски рез је стога онда индикован, када постојећа компликација механички онемогућује порођај, када доведе у опасност живот матере и детета, или када се порођај не може завршити са мањом безопаснијом операцијом. Данас више нема вредности стара подела индикација на апселутну и реладивну, са ретким изузетком све су индикације релативне. Међу индикацијама у свима статистикама највише налазимо случајеве уске карлице, односно несразмерност између порођајног канала и главе детета, даље еклампсију и плаценту превиу, о којима ћу опширније да говорим. Са брзим развитком индустрије повећао се и фабрички рад, који угрожава здравље запослених, све се већи број раденика и раденица регрутује из земљорадничког сталежа, све се више долази из слободне здраве природе у варошке нездраве станове, радионице и фабрике. Данас се и жене боре за опстанак, организам им слаби, често обољевају, па је стога и разумљиво да рађају мање отпорну, бблешљиву децу. Тако се догађа, да међу закржљавелима све више налазимо усхе карлице. На формацију карлице упливишу многе околности почев од феталног развитка костију до пубертета као например: хондродистрофиа, рахитис, анкилоза и т. д. па ii већ развијену карлицу могу доцније да сузе остеомалација, траума, израштај и т. д. У погледу уске карлице још и данас не влада једнообразност; у самој дефиницији, подели мерењу, терапији, налазимо разна и мање више супротна мишњеља. Уск-а карлица је релативан појам, јер свагда треба да је у складу са порођајним објектом са дететом. Може и сасвим нормалних промера карлица да буде уска, ако је дете односно његова глава велика; уским карлицама сматрамо не само оне, које чине