Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

102

пет крона, је ли довољно да би ко могао тражити да буде кажњен по овој одредби, то, што је дотични ценио да је вредност украденога предмета испод пет кронаг Ако закон прописује тежу казну за телесне повреде, од којих је смрт следовала, онда, да ли је потребно да је учинилан бар могао предвидети смрт, као вероватнуг Даље, какав значај има правна заблуда г Је ли од утицаја заблуда односно кажњивости или степена кажњивостиг Шта ће бити онда кад стоји заблуда односно тога да је радња противправна Н: пр. кад се ко, не знајући да је то забрањено, ожени са својом тетком или удовом свога брата; И, акоби се на ово одговорило: да незнање противправности извињава, вреди ли то п онда, кад је радња сама по себи неморална као н. пр. ванбрачни полни сношај између истих лица или раскошан живот, услед кога, се погоршава положај стечајних поверилаца“ Или, ако правна заблуда у опште не треба да извињава, важи ли то и тада, кад се заблуда односи, пе само на какву правну норму, већ услед тога ина какав конкретни правни односе Може ли се Н. пр. онај, који је од неког, који лежи на смртној постељи, добио какав предмет и присвојио га, казнити као кривац, око је услед тога, што није знао пропис закона о наслеђу, односно тога да не важе поклони, учињени на смртној постељи, држао да је овај предмет његова својина“

Узрок, што већина закона, сасвим или у главноме не додирује ово поље, и ако су сва ова питања више или мање сумњива, биће свакојако да је то, што су они увидили да је тешко да се поставе правила, која би била и јасна и добра, а делимично и то, што нису сматрали да је питање још сазрело за коначно решење, па су хтели да оставе слободно поље научној дискусији, те да она ова питања разеветли. Сад ћемо прећи на поједина питања, да видимо за која би од њих ваљало покушати да се пропишу законска правила.

55 40 и 41

Хотичност и Мехат.

Изгледа да је најбоље да се не чини дефиниција хо-

тичнога дела, на супрот нехатној повреди закона. Истина да смо у последње време видили неколико покушаја једне