Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

105

сачувати од наступања последице, које се бојао. Најјаснији је однос, кад је предузета радња, учињена баш у намери, да се испуни каква погодба за наступање последице, јер и ако истина не стоји интерес за саму последицу. ипак се има интереса да се олакша њено наступање, н. пр. каква особа окривљује неку другу, да би сумњу од саме себе отклонила, али се у исто време нада да ће и ова друга особа бити ослобођена, због оскудице доказа, или она даје из користољубља. коме другом средства за извршење злочина, али у нади да ће при дубљем размишљању његово извршење бити напуштено, као сасвим тешко. У оба случаја морала би се узети хотичност.

Свакојако, тешкоће у постављању граница између 4ој15-а. и сшре, морају нас потсетити на то, да ови појмови, у ствари, прелазе један у другог и да због тога ово треба. да буде тако и код казни, према чему не треба да буде никаквог великог скока између највеће казне за нехат и најмање за хотично дело.

"К 85 40. Готово сви закони слажу се у томе, као што је већ поменуто, да се код правих злочина нехат кажњава само изузетно и да ово треба да се у закону изрично каже, У толако се и наш садашњи закон слаже са странима и изгледа да није сумњиво да овакав ред треба да се задржи.

Међутим код једног низа закона изузимају се од овог правила мали преступи или полицијски деликте, као н. пр. 5 45 руског пројекта. Овај гласи:

„Иступи, учињени нехатно, у колико није што друкчије т закону одређено, казниће се као и хотично учињени“.

Исто тако 5 1 од. 8 аустријског закона:

„Као злочини кажњавају се само хотичне радње; преступи кажњавају се хотични, а нехатни само у толико, у колико је то законом нарочито прописано; као иступи кажњавају и нехатне радње ако закон не ограничава кажњивост на хотична делања“.

Швајцарски пројекат, чл. 184 каже:

„Ко учини какав иступ из нехата, казниће се, ако није изрично прописана казна само за хотични истуц“.

Чл. 45 талијанеког закона гласи:

„Код иступа сваки одговара за своју радњу или нерадњу и онда кад се не би доказало, да је он хтео учинити какву