Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

107'

__Међутим и овде се мора дотичноме ставити на терет каква урачунљива небрежљивост. Ово је у опште и у пракси признато, али по негде се налазе изричне одредбе о томе, да више или мање безусловно не треба гледати на субјективну кривицу. У колико се такве одредбе налазе у правим законима, оне морају, у колико не буду укинуте, о чему сеподробније говори код 5 8 Уводног закона, несумњиво стојати над прописима овога закона. Ну у опште, заиста тешко да би се могло узети, да постоји каква особита потреба за. овакве изузетке од основних принципа казненог права, и аке бацимо поглед на инострано законодавство, изгледа да ће нам и он то потврдити. И ако у појединим земљама“ стоје поједини случајеви деликата, бег виности (Уетаећшашпа), ове су ипак усамљени изузетци и у опште једногласно се узима, да није нужно, да се код полицијских деликата, услед „практичких обзира“, еманципује од општих правила о кажњивој виности. На одељак 8 и 4 параграфа примећујемо: У погледу кажњивих делања, која се учине у служби других, садрже се у разним специјалним законима, као што је то у мотивима. уз 5 8 Уводног закона ближе изведено, одредбе, које у оваквим случајевима чине претпостављенога одговорним, више или мање безусловно, без обзира на његову сопствену виност или свакојако, без да би требало да се она доказује; мислиме да ове одредбе треба задржати п ако с неким модификацијама: али нема никаквога повода да се од овога чини каква даља употреба и уз то још на правоме пољу казненога права.

Напротив, да би се у оваквим случајевима могао сматрати за кривог сам претпостављени, мора се сматрати да је довољно, што је он пустио подчињенога да деликт учини, као што је то односно претпостављенога у јавној служби у 5 125 нарочито казано. У многим случајевима ово на сваки начин није ништа више већ оно, што би се узело и без изричног законскот прописа. Тако би сигурно био осуђен зато, што књиге нису вођене, онај трговац, који би мирно гледао

г Штос, Основи 1 е. 197, Лист, Уџбеник, 6 изд. с. 138. Често се чине претпоставке, које вреде док се не докаже невиност. Види и „Казнено законодавство садашњости“, Шустер: „Велика Британија“ с. 627, Фојницки:. „Руско Царство“ е. 287; види даље Тон „Општи део данског казненог права“ 1 с. 267 и 215, Хб (Наџв) „Ргтетрев кепегаих ди дго репај“ 2 изх 187 4, 5 286.