Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

закључак, који је из ње изведен. Јер, у ствари, међу прописима полицијског законодавства налазе се и многи такви прописи, који никако нису били изазвани каквим особеним околностима времена, с чијом се променом мењају. већ се на против може баш тврдити, да се неки од ових прописа могу да рачунају за најнепроменљивије прописе општега живота.

Ну још мање стоји разлог, који се наводи, као да се цело полицијско законодавство треба да сматра као чисто комунална ствар, па да је због тога најбоље да се његово уређење остави општинској управи. Несумњиво је да је како право тако и дужност државе да се постара за то, да се јавни мир и пристојност свуда одржи на својој висини, а нарочито на путевима и јавним местима ида се ништа не деси, чиме би се без нужде излагали опасности живот, здравље и имаовина и т. д., а последице гледишта да се сходни прописи имају оставити комуналној иницијативи, биле би, да држава не би смела да се умеша онда, кад каква општинска управа не би желела слична ограничења слободе у својој области. Исто тако, ако се не би општинама признало неко суверено право, које је непознато нашем праву, њима се не може да призна ни такво право, да они уводе наредбе и ограничавају слободу грађана уређењем, којим се непосредно не иде на одржање реда, тишине и пристојности већ се тежи неким другим посредним циљевима н.пр. побољшању морала. Сама држава има да се стара о томе, да се лична слобода не подвргава никаквим непотребним ограничењима, која немају одређени циљ, што се лако може онда да деси, кад би свака општина имала право самоопредељења на једној тако спорној области.

Ну, овде оспорено уређење, не само што би престављало једну недопуштену делегацију законодавне власти, већ бим само по себи било нецелисходно и због тога, што би околност, да у разним општинама постоје разни прописи, допринела томе да се смањи дејство овога уређења, и оно донесе штету, место користи. На сваки начин, да данас постоји између разних делова јелне државе тако жива веза, да се они могу да сматрају да су у многим односима солидарни. Кад се н. пр. у Кристијанији јавно пијанство кажњава, то ће у много мањим степену послужити сузбијању пијанства, ако сви путници, који можда потраже разонођења у каквом излету