Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

примљених обвеза, али разуме се да то ствара и могућност да се бегунци казне, не само као такви, већ и за друге злочине, које су они можда учинили.

„Овде ваља знати да државе, нарочито у односима поморско-правним, имају заједничке интересе, који их упућују на то, да једна другој указују правну помоћ. Довољно је јасно да ово вреди и онда кад се не би узело, да је давање такве помоћи, услов, да се она добије од друге државе. Грађани једне државе поверавају свој живот и своја имања лађама друге државе, лађа и товар често се осигуравају у каквој другој држави, у кратко ништа није тако интернационално као ова оруђа интернационалног саобраћаја и према томе цео свет има великога интереса у томе, да како вође лађа тако и мрнари врше своју дужност. Ипак ово није довољно, што се постизава узајамном помоћу, увођењем института издавања. На првом месту ми не издајемо своје поданике, а како на страним лађама често има матроза норвешке народности, то већ много значи. Осем тога, бар код постојећих уговора, на случај ако је важећем уговору при доласку у Норвешку већ био рок протекао, па се због тога матроз не може да изда као бегунац, могућност за његово издавање веома је ограничена и то у главноме на случај ако је он учинио побуну. А на сваки начин мора да се призна, да би опасно било, да се олакша издавање у већој мери. Јер бити ухваћен, издан и послан у какву другу земљу, да се тамо казни, на сваки начин много је теже, нежели бити кажњен у месту борављења и према томе ово би требало употребљавати само код тежих злочина. |

Према овоме изгледа да је наше кривично право у више случајева, као што су случајеви, који су овде означени, добило сувише уске границе. На случај проширења било би најправилније да се у сам казнени законик унесу све оне одредбе, којима се хоће да прида општа важност, и то на месту, где по општим правилима треба да дођу. Ако н. пр. треба да се пропишу поједине казнене одредбе у закону о пловидби, без обзира на националност лађе, то природно место за ове прописе није више у закону, у коме се у осталом говори само о лађама норвешке народности, него у ошштем казненом законику.