Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

14

51.

Одредбе општега дела законика примењују се на сва кажњива дела и нема никаквог разлога да се овде поставља какво ограничење. Само се по себи разуме, да се тиме другим "законима, који би садржавали особене казнене прописе, не одузима могућност, да одреде изузетке, који би се сматрали да су тамо потребни. У осталом јасно је да ће ових изузетака бити мало и да ће они да буду сразмерно безначајни, јер се без нужде неће да одступа од правила, која је законодавац признао као најкоректнија. Стога је и најпрактичније и најправилније, да се изрично наведу они изузетци, који се хоће да учине.

Немамо разлога да о овоме говоримо опширније, пошто пројекат, утврђујући у своме 5 1 ово правило, само изрично признаје једну правну одредбу, која је већ раније постојала у истоме обиму.

И по новоме закону особене одредбе већ постојећег специјалног законодавства, имаће првенство пред општим делом казненога законика, у колико не буду изрично укинуте, чему у осталом има места у многим случајевима.“

5 2.

У другим земљама у опште се прави разлика између већих и мањих повреда закона. Ово се чини на првом месту називом, а сем тога делимично и тиме, што се мање повреде често издвајају од већих у особене законе или бар у особени одељак казненога законика. Ова подела у толико је битнија од оне, која се често налази код најтежих законских повреда, које се деле по ступњу њихове кажњивости, пошто ова друга деоба обично не даје повода каквом особеном поступању. Како Соде рбпа! тако и немачки казнени законик и др. говоре . уједно о ститев и деј 5 или о Мегртесћеп и Мегсећеп, али имају особени одељак за сотфтауепол5 или Џђегтепсеп.

Изгледа да не може бити ни говора о томе, да и ми због тога треба да примимо ову тројну поделу. Она је и на другим

" Као примере таквих изузетних одредаба, које на првом месту треба да се предложе, можемо да наведемо особене рокове за застарелост код закова о изменама законодавства о таксеној хартији од 11-ТУ-1885, 5 19 и код више закона о риболову н. пр. у 5 14 закона од 6-ТУ-1878. Види у осталом мотиве за уводни закон.