Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

25

потврду, ако се о изабраноме проносе рђави гласови или је иначе непогодан да врши функције, које му држава, поверава; међутим ова је одредба отпала, услед предлога скупштинског одбора. Без сумње да се њоме било отишло доста далеко, али је требало што друго ставити на њено место; осуда за већи преступ противу морала, која је можда била изречена тек пре кратког времена, требала би да буде апсолутна сметња за положаје, као што су поменути. Још је горе то, што по садањем закону, један пут изабрани председник не може да буде уклоњен никаквом одлуком, докле год он у неколико врши своју службу, баш кад би у осталом учинио и највеће преступе.

Пројекат узима да се мора дати могућност, да се све особе у горе означеним положајима, могу са ових да уклоне, кад учине преступе, који их чине недостојним поверења, које је потребно за њихов положај или кад они повреде дужности, које стоје у вези с њиховим положајем, на један такав начин, да се може бојати да ће они то поново да учине (55 29, 80). Напротив сматрало се да св сви они не могу да потпуно уравнају сајавним службеницима у кривично-правном погледу, тако да би св на њих могла да примени глава о преступима у јавној служби као и одредбе из 5 251 о подизању јавне тужбе за увреде, које би се њима учиниле. За то је у 56 постављен још и тај услов, да они заузимају свој положај услед јавне потврде, што је свакојако случај код свију заступника, адвоката и апотекара, али ипак није, као што је горе казано, код свију лица који фунгирају као лекари, марвени лекари или бабице или као свештеници или председници општина код дисидената или слободних општина, а још мање код свију школских настојника и т. д.

575 Сматрало се да је целисходно да се у закону да дефиниција како појма „јавно место“, тако и тога, шта се под разумева под јавним чињењем каквога дела, као што је то учињено и у 5 85 аустријског пројекта и у чл. 40 Штосовог швајцарског пројекта,о Као оба ова пројекта, узима се дефи-

# Јавно је учињен какав преступ онда када то сваки може да види дли кад је то видео какав већи број лица или кад је учињен путем штампе тла другим подобним средством за умпожавање.