Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

24 -

примају деца испод 15 година. Ово може та власт да учини баш и онда, кад би школа била у пуном јеку и кад би дотични на тај начин остао без хлеба, а осем тога противу овога не може да се употреби никакво правно средство нити има каквих прописа, по којима би имало да се утврди стање ствари, пре издања наредбе о оваквој забрани. Може се сматрати да је ова одредба претерано строга у многоме погледу, а и непотпуна је за то, што се она, као и остали школски закони, односи само на децу испод 15 година.

По себи се разуме да се школама морају да уравнавају заводи за васпитање и дечија склоништа, пошто су и она скопчана с наставом. У ствари би се овде могло ићи још и даље и учинити зависном дозволу за отварање школа од стране приватних лица, од таквог одобрења, које се може опозвати. Међутим то се не може никако да учини по овоме закону, нити би услед тога постале излишне одредбе, о којима је овде говорено.

Закон од 27 Јуна 1891 тражи у 8 2, да се свештеници и председници дисидентских општина, и ако они у будуће треба да се властима само пријаве, придржавају земаљских закона и служе истини и својој дужности, у коме погледу они се могу да повуку на одговор исто тако као и јавни службеници. По томе је најприближније да се цео њихов рад, што се тиче питања о одговорности, сматра као јавна служба, које се могу да лише због сваке повреде дужности или другог каквог непристојног понашања, као што то бива и са свештеницима државне цркве. Међутим ово може да важи само у толико, у колико су њима поверене јавне функције т. ј. кад они могу да врше са јавном важношћу венчања, да примају извешћа о рођењу и смрти ит, д. и тако се на сваки начин закон има и да тумачи.

Још мање је у закону казано, да се дотични, независно од службених преступа, у другим односима уравнава чиновницима, а нарочито због обичних преступа, због којих би он био недостојан свога положаја и општега поверења и да би због тога могао да изгуби своју службу, чак кад би код њега стојале поједине прилике, које би биле од значаја по углед јавне службе, као што је н. пр. случај код фалсификата. У краљевском предлогу за закон од 1891 било је предложено да власт треба да потврди избор и да она може да одкаже