Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства
85
то може бити, кад по закону подизање тужбе зависи од тога, да ли је повређени, Норвежанин, и што су с друге стране природни правни интереси иностранога злочинца боље заштићени, пошто се само тада допушта истрага, без обзира на закон места учињеног дела, кад је у питању такво дело, чији је злочиначки карактер особито велики и признат у законима евију цивилизованих народа. ;
Ако је дело по законима обеју земаља кажњиво, то ће сигурно наступити издавање нарочито што се злочин на месту дела може најлакше на, чисто да изведе. Ако је услов за кривичну истрагу, да је дело кажњиво и по закону стране државе, онда ће судови ове земље најмеродавнији бити да овај закон примене. Услед тога примена унутарњег закона, у опште у погледу издавања, треба да има само субсидијаран положај. Није потребно да се ово нарочито у закону нагласи. Ако треба, да се учини издавање, оно ће се учинити или на основу каквог уговора или каквог закона, који ову ствар регулише, и онда је тамо место да се говори о принципијелним условима издавања. За питање, у коме обиму треба узети као безусловно кажњиве злочипе из 5 12. 4 а, није без значаја, како се схвата то, које се дело има сматрати да је учињено у иностранству, а које у држави. 0) овоме се мишљења много разилазе, пошто једни сматрају да је меродавно место учињенога дела, а други место где су наступиле последице, које дело чине свршеним злочином. Ова разлика шарочито је од особито великог значаја, у погледу саучешћа у злочину, који је неко други учинио. Последњи одсек параграфа поставља у овоме односу то практичко правило, да се оба места имају сматрати као места учињеног дела и оп се у томе слаже како са 5 676 њујоршког закона тако и са чл. 8, 5 1 швајцарског пројекта.
За преступе, који се чине пропуштањем (или нерадњом, ОпбегјаввипевдеН све) излази само по себи према последњем одсеку 85 12, да се они имају сматрати да су учињени тамо, где је дотични требао пешто да учини. Тако ако какав матровз, регрутовани у марину, пе ступи на службу на какву норвешку лађу (5 801). то се сматра да је тај преступ на лађи учињен, због чега, био он иностранац или држављанин
28 Види и Р. Грам у „Часопису за правне науке“, УП, е. 277—278. 3“