Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

и било да се лађа налази у каквом норвешком или страном пристаништу, он може бити кажњен по норвешкоме закону (8 12, 2). Јер регрутовани матроз спада у посаду лађе и кад он на лађу не дође. Услед овога сматра се да је излишно уносити такву одредбу, да се преступи учињени од норвешких мрнара као таквих, увек могу да казне по норвешком закону. О5И13:

Одсек | одговара глави [6 2 садашњег Казненог 83кона.“ О другом одсеку говорено је у предидућем параграфу.

К одељку 8 примећујемо:

Само се собом каже, да се у случајевима, за које се има узети да се на њих безусловно има применити норвешки казнени закон, не може у обзир узети чак ни та околност, што је казна у иностранству издржана. Један од основа са којих се узима да се безусловно има применити земаљски казнени закон, баш је тај, да инострани закон може бити сувише благ, тако да у овоме погледу није добар. Тако н. пр. и по страном закону моћи ће се казнити издајничко предузеће, али ће то бити на основу каквога параграфа, којим се кажњавају напади на пријатељску државу, и околност, што би когод, можда чак какав Норвежац, зато био кажњен, природно је да несме наспрам њега искључити употребу норвешких казнених одредаба о велеиздаји. У оволико се 5 4 гл. [ садашњег закона треба сасвим да одбаци, а такве одредбе, у колико нам је познато и нема ни у једном од иностраних закона. Чак и у случајевима, у којима кривична истрага противу каквог Норвежанина зависи од тога, да ли је дело и по иностраном закону кажњиво, не би правилно било да се призна казна пекључујући значај свакоме иностраном извршењу казне. Јер тада би се морало још и то признати да наши судови не би могли изрећи никакву већу казну него ону, која припада по страноме закону, јер иначе било би неумесно полутанство да се извршењу казне такав значај придаје.

28 У појединим пројектима тражи се тужба надлежне иностране власти или повређенога, чак и у оним случајевима, кад је преступ по законима обеју земаља безусловно кажњив по службеној дужности, ипак изгледа да је ово сасвим неосновано, јер се кажњава исто толико и у сопственом интересу колико се тиме жели пружити помоћ иностранству.