Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

42

пре тога у току двадесет и пет година није извршивана. И Холандски посланик у Лисабону изразио се исто тако као и његов колега у Румунији, а и Португалија ставља у уговорима за издавање исти услов као и Румунија. За укидање се изражава и португалски Министар Правде у једноме напису, упућено шведско-норвешком посланику у Лисабону.“

У Италији и Тоскани укинута је смртна казна. год. 1780, пошто од 1765 није извршена ни једна смртна казна: год. 1795 (делимично 1790) она је опет уведена па 1847 опет укинута, пошто од 1881 није више била употребљена; 1852 опет је уведена. да би 1859 опет била укинута. У год. 1865 било је предложено увођење општег казненог закона за Италију, ну та је ствар пропала због питања о смртној казни, пошто је скушштина гласала против ове казне а сенат за њу. Од тога доба у више маха влада је чинила предлоге за један такав казнени закон, делимично са задржавањем а делимично са укидањем смртне казне. Доцнији предлог владе стао је на одсудно гледиште противу ње и у казненом закону од 1889 год. она је бев дебате укинута, на основу добијенога искуства, пошто је на име већ дуго година путем помиловања. престала дејствовати („Казн. Закон. сад.“ 1, с. 589).

У мотивима пројекта италијанске владе за казнени закон од 18885 каже се за тоскану следеће:

„Најлепше и најсигурније искуство, које потпуно побија потребу смртне казне, имала је Италија, где је у провинцији Тоскани смртна казна 1859 из закона избрисана п гдеу ствари, од прилике за време последњих 50 година није подигнут ни један ешафот нити је когод погинуо од џелатскеруке..

Али сваки зна а то п статистика показује у колико боље стоји ствар у погледу криминалитета у Тоскани не жели у другим италијанским провинцијама, а било би довољно и кад "она не бп горе стојала, те да се види да се под законодавством, у коме нема ешафота, злочиначка слобода не шири, да се јавни ред не доводи у опасност и да сигурност за живот мирних грађана не слаби.

И на други начин, полазећи и са другога гледишта, искуство прибављено у Тоскани, доводи до закључка, да _____ вз блзае: бевећеден5 ит. д. се. 176.

54 Опуестопи: Пе Ја реше де тогђ 8. изд. 1893, с. 261. 35 _АПета ај Ргоге о де! Содсе Репаје де] Кегпо 4'Тапа“, 1888, с. 392.