Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

48

смртна казна нема никаквог особеног својства да злочине спречава. - за

___У ствари, ова казна, која је 1847, као и раније 1786 од неумрлога Леополда |, опет укинута, поново је унета у тоскансеп закон 1852; ну ако се упореди време за које она није важила са временом у коме је важила, неће се наћи никакве разлике. Под владом овога закона дешавају се убијства и тешка разбојништва готово у истом а свакако не у мањем броју нежели тада кад смртна казна није постојала“.

У Напољу било је у времену од 1878—1874 на 100000 становника 21 убијство, у Сицилији 81, Сардинији 18, Риму и Умбрији 9, Тоскани 6.

У Америци су Мичиган, Висконзин, Год, Исланд и доцније Мен (Маје) укинули смртну кавну, без да су због тога осетили ма какву штету. Нарочито, што се тиче Мичигана, убијства су, у сразмери са населењем од 1847, кад је ова казна укинута, за 50 процента опала. Исто тако она је укинута у Колумбији, Венецуели и Костарики.

И поновноме увођењу смртне казне у Аустрији, у год1796, пошто је она 1787 била укинута, није узрок какво повећање броја злочина. Аустријски пројекат, који је за сада остао без употребе, ограничио се на веома незнатну употребу ове казне. Ранији одбори рајхстага, тражили су чако великом већином њено потпуно укидање, но ипак предлог, који је о томе учињен у год. 1898 није добио потребну већину.

У Финској смртна је казна стварно укинута већ у год. 1826, једним највишим решењем о њеном преобраћању путем помиловања и од тога времена тамо није више ни једна смртна пресуда извршена. До 1870, када је закон знатно ублажен, износио је број на смрт осуђених, али помилованих злочинаца: 1826—1840 1 на 46000, 1841—1850 1 на 49000, 1851—71860 1 на 48000, 1861—1870 1 на 50000 становника. Почев од 1870 био је број на смрт осуђених злочинаца. 1870—1875 просечно годишње 13,6; 1876—1880 10,6; 1881—1888 12,8. На основу оваквога искуства, прокуратор у финскоме сенат“ много пута је изјавио, да је искуство потпуно доказало да је смртна казна излишна и да се она може укинути без икакве опасности. Поред свега тога у новоме казненом закону, после многократког колебања решено је да се она бар на хартији задржи, пошто је одбор рајхстага нарочито у овоме