Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

137

дешава се, да се за .ьубав посредника измпре. Такво измирење породици убпјенога не наноси никакву срамоту. Који пак без посредника и без накнаде поклони крв, тај тиме такође не наноси никакву срамоту ни својој породици ни своме -тису, jep се то сматра за јуначно и похвално дело. Кад се крвници сусретну, одмах један на другог пуцају. Ако je кривац са неким а у друштву, онда осветник из призрења наспрам ост ал их неће пуцати. Тако исто бив а и кад се уз кривда нал азе жена или мало.ьетна деца. На кривда се неће пуцати ни онда, ако га неко на бесу спроводп, у противнохм биће дужан крвп спроводнику. Жене су слободне од освете. Две жене чпји се мужеви у освети тек нису потукли, састају се и разговарају, алп не иду једна код друге у кућу. За време бесе иду и једна код друге у кућу и пријатевскп се разговарају. Кад се ко освети, долазе му рођацп, прпјатељи и друга те му честитају оа речима : Да Бог да, да ти вазда бео образ буде и срећно ти пушка пуцала. А кад се ко од свога крвника обрани онда му долазе и честитају: Да Бог да, да иослвдица добро испадне. Ако je погинуломе при убиству узето оружје, онда страна оогинулога сматра то и за крв и за срамоту. Кад советник пуда на. свога крвника, или кога из његове куће, па га само обрани, онда страна обрањенога ипак дугује крв и, а страна прво убијенога пола крви. И у таквим се случајовима обпчно измпре посредништвом првака. Ако обрањени у освети убнје, а не рани свога крвника, онда je прво обрањенп дужан пола крви. Ако je убпство нехотично, па се то и докаже, онда страна убијенога хмора да иоклони крв без икакве накнаде. Осветпик којп вреба да убије свога крвника, ироћи ће порея убичевог пмања, стогова сена, сламе и т. д. а неНе ни да помисли, да учини какву штету своме крвнику. Намерне пал>евиие и друге штете никако нема. Има случајева да после извршеног убиства, убица