Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

189

година како под мудром управом вашом у Пљеваљскоме санџаку свп царски поданици, без разлпке вере, уживају сва права и слободе. За те ваше заслуге Његово Велпчанство Султан вас je наградио и одликовао. За те исте заслуге, Екселенцијо, и мој узвишени господар Његово Велпчанство Краљ Србије Александар I. као велики пријатељ Његовог Царског Величанства Султана, одликовао вас je својпм краљевским орденом Таковским крстом II степена. Ja сам, Екселенцијо, срећан гато вам то високо одлпчпје по нарочитој заповестп Њ. В. Кража лично доносим и предајем. “ Сулиман-Паша примив орден, одговорпо ми je, како je сретан, што га je велики пријатељ његовога Цара, Његово Велпчанство Краљ Србије одликовао и како ће он све чиыити, да оправда то високо одликовање и најзад ме je заыолио, да од његове стране у највеhoj понпзностн пзјавим Њ. В. Краљу његову највећу благодарност. За овим су сви присутнп прилазили паши и честптали му. За време ово салон и цео велики ходнпк хућумета био je пун Срба и Турака, који су дошли да честптају Паши ово одлпковање. Тога истог дана ja и Сулиман-Паша на шеговпм колиыа посетисмо Аустроугарског консула Пару, којп беше већ наименован за консула у Сконжу, а на чије место беше дошао Др. Јовановић, до ондашњп чиновник при Аустро-угарском консулату у Београду. Са ове посете, а у друштву помеиутих консула, одосмо у посету аустриском ђенералу Барону Густаву Гумаенсу, кога не застадосмо дома, јер беше у лову у Фочи. Место ђенерала примио нас je пуковник Феликс Каменовпћ. Моја прва намера беше, да се у Плевжу задржим само један дан, но њу нисам могао извршити, ј ер нисам могао одбптн молбу Пашину да останем још један дан више. Паша je желео да у част добивеног ордена нрнреди свечану вечеру 21. октобра у вече, што je и учннио. Истог дана учпиио ми je посету ђенерал Гумаенс чим ce je вратио из лова, но како сам ja у то време био у манастиру св. Тројице, оставио ми je своју карту. На вечери код Паше били су сви виши оФицири