Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

190

турскн, шеФовп оделења, српски нрота Василнје Р. Поповић и још неколпко угледнијих грађана Пжеважских. Од аустријске војске су были ђенерал Барон Густав Гумаенс, пуковјник Феликс Каменовић, потпуковник Адалберт Ортмајер, санитетскп потпуковник Стеван Ручевић, мајор Оскар Стелцл и капетан Мориц Витез од Најберга. За вечером je ђенерал Гумаенс наздравио нашем Кражу а Сулиман-Паша мени Пзмеђу осталога разговора при вечери, поведе се говор и о дану мога поласка за Приштину. Кад je ђенерал Гуыаенс чуо, да сам намеран већ сутра, 22 Октобра nohii из Плеваља, замолпо ме je, да останем само још један дан, како бп могао бити гост о вечери његов, а о ручку његових оФицира у дому оФпцирскоме. Пружио ми je и руку, да му дам реч. Дуго сам се одуппрао, но кад и Паша поче наваживатп да останем, нпје ми било друкче, но да останем. 22. октобра у подне дошла су по пашу и мене оба аустроугарска консула (стари и нови) и одвелп нас на ручак у дом оФицпрски, где нас дочекаше ђенерал Гумаенс и сви оФицпри. За ручном сам седео с десне а паша с леве стране ђенералове. Кад je дошао моменат за здравицу, ja сам устао и наздравио ђенералу и свпма оФициршма у његовој командп. Не много после ове здравице устао je ђенерал и напио здравицу Њ. В. Кражу Србије, замолив своје ОФпцире, да три пута узвикну: жпвио краж Александар, што су сви као из једног грла учинили. За вечером, коју je ђенерал давао у част моју, у своме стану, наздравио сам цару и кражу аустроугарском. После вечере ђенерал ми je казивао, како je на имању Графа Зичија више пута са Њ. В. Кражем Миланом ловио и молио ме je да Њ. В. Кражу Милану изјавим његово дубоко поштовање, што сам обећао учинпти и учинио.

e) Одпазак у Манаетир Свету Тројицу. •Манастир Св. Тројицу, удален на по рахата од Плевала доходно сам 21. октобра.