Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

191

Кад сам се прпближпо м4настиру, звоно je манастирско одј екивало по свој околпнд манастирској. Око манастпра беше пуно народа из Пљсваља и околних села као о највећем празнику. У дворишту манастирском, све од самих вратннца манастпрске ограде па до црквених врата, стајади су упарађенп ђаци мушке li женске школе пљеваљске са својпм учитељпма it учптељпцама, певајући напзменце српску и турску хпмну. Сакушьени народ, наставнпчко особље и упарађене ђаке поздравио сам са ..Помози Бог браћо«. На вратпма црквенпм чекали су ме свештенпк ca јеванђељем и кретон у руцп, које сам целпвао, a пгуман манастпра протонрезвптер пљеваљски Василије Р. Поповпћ, пзговорпо мп je ове речи; »Господине! У име братства ове обитељи, манастира Св. Тројнце, у име српског православног свештенства из пљеваљског протопрезвитерата, у име српско православие црквено школске пљеваљске општпне и одбора и у пме свега српско православног народа варошп Пљеваља и околпне, са највећом радошћу поздрављам долазак српског крал>евског консула, који ыакон толико година дође, да нас посети и да браћу своју по крви и вери види. Долазак ваш, Г. Консуле, за нас je неописана радост, тим више, што сте овом приликом и одличије од стране краља Србије донели и предали Његовој Екселенцпјп Сулиман-паши. Тп-м високим одличијем, којим je Њ. В. Краљ Србије одликовао налпег честитог нашу, одлпковао je и цео српско православии народ, који се налази y подручју његовог санџака. За то сви скупа н сваки на no ce Њ. В. Краљу Србпје благодаримо и желимо да се пријатељскп односи између Отоманске царевине и Кражевине Србије још h боље утврде на срећу обеју држава и у то пме и т. д. сс Пошто сам укратко изјавио своју радост и захвалност на тако братском и сјајном дочеку, ушли смо у цркву, где je одслужено кратко молебствпје од стране ових свештених лица: проте Василије Поповића, Тодора Вукојичића, почасног проте, Ристе Шиљака, пароха илијпнобрдског, Јована Вукојичића, сабрата мана-