Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

204

придајмо вредност ничпјем самохвал исању, већ поштујмо истину и правп рад, рад плодан за напредак отаџбпне наше. Сећајмо се и заслужних предана наших, поносимо се њима, и палимо воштанпцу захвалности на гробовима њиховим, али се и заветујмо, да ћемо живети и радптп само за добро отаџбпне своје a трајна мисао наша на њихову извршену свету дужност нека нас бодри и челичи у нашем завету. Не подлежимо партизанству, јер оно заелепљује, а слепило не в иди да разликује оно што je корисно од онога што je штетно. Пре света будимо Србп и нека нам увек иусвакој прилици буде најпреча отаџбпна наша. Ослањајмо се у Бога и у своју снагу и упамтимо, да je наша будућност у цркви и у школи, и да соцпјализам и западњачкп појмови о слободи, не само што нас неће извести на пут славе и величине, већ сам уверен, да смо због тога и до сада много изгубили и издангубили. Дужност свесних, псправних и од партиске политике удаљених свештенпка и учитеља, којп приме на себе дужност народних апостола, тешка je, али у колико je тежа, у толпко je и светија и пуна части и уважевьа. На васпитање и подстицање у родољубљу највећи би утицај имала наша штампа, али штампа, која бп примила на себе узвишени задатак, да служи само светим идеалпма српскпм, и да штити правду и истину. Ослобођавајмо се својнх мана, у колико их пмамо il оставпмо се партијскпх зборова, nporpaiMa, резолуција, агитацпја, маниФестација и свих осталпх дангубпца, па сви са тврдом вором у свемогућега Бога прионпмо истинском, озбиљном и непрекидном раду. Ко ради, та] нема кад много да говори. Ко xohe да ради, има шта да ради. Гола .ьубав према отаџбинп нпје довољна. И најбол>а жеља нпје, што су дела. Изгубљено се вре.ме не повраћа.