Радно и социјално право
В. Брајић: Стање прописа и потребе праксе у области радних односа 9
(односно синдиката). По другима постојећа решења су непотпуна, па делом и неадекватна, и док се она не промене у колективне уговоре се морају унети одредбе о решавању спорова.
Ради тестирања исправности једног или другог става, када су колективни спорови у питању, треба се подсетити на штрајкове просветних и здравствених радника и поступак решавања спорних односа (1996/97), да би се јасно могло видети да су правила о решавању колективних радних спорова недовољна, па и неадекватна.
Поменути спорови су протеком дужег времена решени. У образовању по свој прилици на штету ученика тј. основне функције образовних институција. Штета није у прихваћеном решењу, већ у протеку времена и губитку бројних часова наставе. Да су постојала општа и прецизна правила о решавању колективних спорова, то се вероватно не би догодило.
Види се из овог примера шта значи утврђивање правила "у ходу“ и решавање споразума непосредним договорима страна у спору. Код новелирања савезног и републичких закона, односно евентуалног доношења нових, ово се мора имати у виду. Код доношења, или измена и допуна, колективних уговора још више.
О арбитражи за решавање индивидуалних радних спорова се говори у другим рефератима. Овде треба рећи само толико да је било неопходно да се у погледу неких основних права, или бар у погледу престанка радног односа, одреди обавезан поступак пред арбитражом, пре покретања поступка пред судом.
И други важни институти и односи нису регулисани на задовољавајући начин. Такав је случај са дисциплинском одговорношћу. И ако су одредбе о дисциплинској одговорности преобимне, нису адекватне ни потпуне.
Одредбе о дисциплинској одговорности су пренете из ранијег законодавства. У оквир правила о уговорним односима у области рада, одредбе о дисциплински и процедурални однос. Значајни и делом то погодује нераду и недоговорном односу према раду.
Недоговоран однос према раду и нерад представљају крај радног односа у тржишној привреди. Такав однос је са становишта уговора о раду неиспуњавање, или грубо кршење, уговорних обавеза, што је довољно за раскид уговора о раду. То не значи да тада нема никакве процедуре али дисциплинско "суђење" је искључено.
Код нас строге дисциплинске мере и правила поступка, уместо инсистирања на резултату који одговара природи односа (и то како