Радно и социјално право

С. Јашаревић: Радна арбитража у свету 309

Немачкој у току И светског рата; у Великој Британији за време ! и П светског рата; у Француској током [светског рата, у периоду велике економске кризе - од 1939. године и након П светског рата - од 1946. до 1950. године; у САД и Канади у току П светског рата).) У земљама у развоју се као основни разлог увођења обавезне арбитраже наводи то што су за слабе економије штрајкови непожељни јер угрожавају планове националног економског развоја.

Арбитражни органи функционишу на сталној или ад хоц основи. Док се ад ћос састав више користи код добровољне арбитраже, стална тела преовладавају код обавезне. Ад ћос арбитража се сматра прилагодљивијом од обавезне, а мане су јој одсуство континуитета и сталних секретаријата који арбитрима пружају техничку подршку. Стална арбитража омогућава континуитет у раду. Слабост јој је што код ње постоји опасност од бирократског приступа решавању спорова и акумулирању нерешених случајева. Надлежност стална арбитраже базира се на територијалном (локална, окружна, регионална и национална арбитража) или организационом критеријуму (погон, предузеће, корпорација, бранша).

Еволуција арбитраже креће се ка сталној машинерији, која се данас у великом броју земаља организује у оквиру националних организација за решавање радних спорова. То је резултат савремене тенденције да се ради континуирано и организовано на превенцији и брзом решавању радних спорова.

Радна арбитражу обавља појединац или колегијално тело (одбор, веће). Када арбитражу врши једна особа, неопходно је да то буде неутрално лице, које ужива поверење обе стране. Нека истраживања указују да је појединачна арбитража ефикаснија и јефтинија од колегијалне. Зато се радије употребљава у индивидуалним радним споровима и једноставнијим колективним (највише правним) конфликтима.

У колективним радним споровима, нарочито оним значајнијим, ангажује се више арбитара. Што је спор сложенији, то је арбитражно веће бројније, а арбитри компетентнији. Састав арбитражног већа је по правилу трипартитан, мада се јавља и бипартитна арбитража, када су заступљени

6) Аппје де Еоо #: Кођ Јастепђега, оп. цит, стр. 70. 1 327; Апдге Rouast et Paul Durand, Droit du travail, Paris, 1961, crp. 328; Relations industrielles; Application des principes du droit d’organisation et de négociation collective, Convention collectives, Conciliation et arbitrage volontaires, Collaboration entre les pouvoirs publics et les organisations professionnelles, Conference internationale du Travail 30 session San Francisco 1947, Bureau international du Travail, Genéve, 1947, crp. 126.

7) Le réglement des conflits du travail dans certains pays d’Afrique, Revue international du Travail, Bureau international du Travail, Genéve, 1965, no 2, vol. 91, 124, crp. 114.