Радно и социјално право
310 С. Јашаревић: Радна арбитража у свету
само представници радника и послодаваца. Такав састав користи се када стране желе да се конфликт реши арбитражном, али без спољног утицаја.
Подела на правну и интересну арбитражу заснована је на томе да ли се тај орган бави споровима у вези са применом и тумачењем права уређених колективним уговором или другом радноправном регулативном (правна арбитража), или конфликтима у вези са закључивањем и изменом колективног уговора, односно доношењем другог прописа у вези са правима и обавезама запослених (интересна арбитража). Ова подела заснована је на томе што се код наведених спорова разликују улога и слобода деловања арбитара. Док се у правним сукобима очекује да се арбитар креће у оквирима колективног уговора или закона, арбитри интересне арбитраже, с обзиром да се ради о регулисању до тада неуређених питања, имају могућност креације.
Правна арбитража се претежно користи у вези са применом и тумачењем колективних уговора, у индивидуалним и колективним споровима тог типа. Основни разлог потребе за овом врстом арбитраже налази се у томе што су колективни уговори нужно несавршени, како због ограничености језика, то и из због разноврсности и променљивости света рада. Интересној арбитражи поклања се посебна пажња, пошто су интересни спорови најобухватнији и најразорнији конфликти у области рада. Улогу ове врсте арбираже наглашава чињеница да су интересни спорови због своје природе потпуно непогодни за суђење.
Значајна је и подела арбитраже која се заснива на томе да ли је арбитар потпуно слободан у одлучивању о спору (конвенционална арбитража) или је везан одређеним правилима (нормативна арбитража)." Ове две варијанте арбитраже заснивају се на вечитој дилеми: да ли је арбитар "службеник правде" или треба да има конструктивну иницијативу.
Конвенционална арбитража је уобичајени облик арбираже у радном праву. Називају је и консултативном јер арбитри имају задатак да самостално пронађу решење спора. Такав облик арбитраже подразумева велико поверење у арбитре.
Код нормативне арбитраже арбитри се при одлучивању везују одређеним правилима. Разлог за то је што стране желе да одлука трећег лица буде предвидива и базирана на тачно одређеном критеријума, као нпр. на: праву (атфнат ае зите); правичности (атбиаг аде јас1о) или једној од последњих понуда страна у спору (агритаза розједуге ропиае).
Арбитар да иуре при одлучивању мора да се држи искључиво 8) Видети више: ОЈЕ. РЕШр5, Labour Relations and the Collective Bargaining Cycle, Butterworths, Toronto, 1981, crp. 222.