Радно и социјално право

· Јашаревић: Радна арбитража у свету 311

законодавства, односно колективног уговора. Овакав вид одлучивања арбитара најзаступљенији је код правних спорова и најсличнији је усђењу.

Арбитар де Тасјо одлуку базира на правичности, тако што се свестрано упушта у суштину правног односа, његову социјалну и економску позадину, мотиве странака и њихову савесност.) У пракси се ретко регулише шта у конкретном раду подразумева одлучивање по правичности, већ се то препушта личном осећају.) Ипак, то не значи елиминисање сваке везаности правом, већ се захтева да арбитри поштују норме принудног карактера, односно, јавног поретка.

Релативно нова врста нормативне арбитраже је "арбитража последње понуде" ("Апа! обег атриганоп", "репаш ит агитаноп"), код које се од арбитра очекује да изабере једну од последњих понуда страна у спору. Арбитража последње јавила се прво у САД и Канади шездесетих година, у јавном сектору, а заступљена је и у Великој Британији и Финској." Користи се када су стране у спору склоне да се решење спора изабере између њихових понуда јер се плаше арбитровог предлога или не желе да се у решењу спора појави нешто о чему никада нису преговарале. Добра страна јој је што се стране, знајући да им предстоји ова врста арбитраже, боље контролишу, разумније разматрају своје позиције и више се ангажују у преговорима. Основна њена мана је немогућност постизања компромиса (што је нпр. битно код спорова о зарадама). Да би се елиминисале слабости арбитраже последње понуде неки аутори сугеришу странама да дају више предлога или да, уколико има више спорних питања, нека од њих буду предмет традиционалне арбитраже, а друга арбитраже последње понуде.

9) Измене нашег Закона о парничном поступку из 1990. године арбитража се овлашћује да, уз сагласност странака, донесе пресуду по правичности (према чл. 47. измена, односно чл. 479,а; Сл. 1. СФРЈ, 6p. 4/76, 36/80, 69/82, 58/84, 74/84, 59/89, 20/90, 27/90 и Сл. 1. СРЈ, бр. 27/92.

10) Један од ретких законодаваца који је судијама дао упутство како поступати по правичности је наш чувени правник Балтазар Богишић, који је то учинио у чл. 783. ст. 3. Општег имовинског законика Црне Горе из 1883. године: "У таквоме суђењу судија треба да, оцењујући са сваке стране прилике посла, пази особито на то што часни људи држе да је право, и што је у складу са јавним веровањем и поштењем, без којих не може бити уредна саобраћаја међу људима. И ако судија то све ради по души и савјести, он опет треба да пази, колико је год могуће, и на разум и мишљење народа и разреда људи којима су обични послови те руке." Богишић је навео све битне елементе који треба да буду заступљени при пресуђењу по правичности: конкретне околности случаја, објективну друштвену оцену вредности, етичке моменте, рационалан критеријум и професионална схватања уже групе. Цитат преузет из; Божидар Марковић, Суђење по правичности у општем арбитражном праву, Правни живот, Београд, 1986, бр. 2, стр. 143. и 145.

П) О овој врсти арбитраже видети више: 5ипоп Ми пег, Final Offer Arbitration in the UK; Incidende, Processer & Outcomes, Employment department, London, 1993.