Радно и социјално право

348 _ В. Милић: Перспектива радне снаге у земљама у транзицији - социолошки угао

малу накнаду. То је била јевтина компензација за запошљавање. Наравно, да је читав процес пуног запошљавања захтевао изградњу читаве инфраструктуре која се тицала становања, школа, болница итд, али пуна упосленост је и даље била јевтин издатак према добитку који је значио пуну подршку систему. Сем интелектуалаца и то на плану политичких слобода већих отпора систему није било а разлог томе је и пуна упосленост, сем строго контролисаних процеса од стране једне партије. Међутим, далеко важније је то што је пуна упосленост значила потпуно уоквиравање индивидуалне егзистенције. Никакав допунски рад није постојао а сва права која су се тицала задовољења потреба произилазла су из једног основног права: права радног односа. Од добијања стана, тог капиталног добра реалног социјализма, до школовања и образовања све је зависило од радног односа.

У ситуацији распада реалног социјализма друштвена и индивидуална страна радне снаге чини њен проблем још сложенијим и осетљивијим, те уколико се тај проблем не решава на адекватан начин прети да дође до онога што социолози називају друштвена дезорганизација, односно нестабилност друштвеног система. Познато је да када дође до одсуства деловања свих установа система, односно када нема консензуса прихватања институција да нема решавања ниједног важнијег друштвеног питања. Чак и успех транзиције у целини и све реформе које треба да доведу свако појединачно друштво на путању истога кретања у највећој мери зависи од решавања проблема радне снаге. Један посебан моменат у друштвима реалног социјализма чини проблем радне снаге прворазредним питањем. У свом мање или више полувековном трајању реални социјализам је покренуо процесе интензивног школовања и образовања. Услед општег сиромаштва он није могао да отвори перспективе материјалне стимулације али се прихватио онога што је могао и било за њега изводљиво а то је масовно школовање и образовање младих. У непостојању друштвених баријера приликом образовања велики број младих је искористио прилику и постао високообразовани стручњак. Дуго времена по стопи високог школства друштва реалног социјализма су била међу првима у свету а као резултат тога процеса створена је права "армија" високообразоване радне снаге.

Упоредо са растом високих стручњака свих профила друштва реалног социјализма су дошла у темељну кризу која се огледала у немогућности преласка из појединих фаза развоја. У целини и појединачно та друштва су успешно довршила индустријализацију и онда стагнирала јер