Радно и социјално право

В. Милић: Перспектива радне снаге у земљама у транзицији - социолошки угао 349

нису могла прећи из "индустријског друштва" у постиндустријско друштво, социолошки говорећи, односно од екстензивног коришћења ресурса ка интензивном коришћењу истих, или од квантитативне на квалитативну ефикасност. Друштвени систем и историјске прилике то нису дозволиле. Већ тада се осетило да, при пуној упослености, млади високообразовнаи стручњаци не могу лако наћи запослење. Започела је њихова већа незапосленост која ће у периоду транзиције постати камен спотицања и израженија запрека, како друштвеној, тако и личној стабилности.

Пуна упосленост радне снаге могла је да се одржава само на државном облику својине који је, уз нерационалност ефеката, рачунао на консензуалну подршку запослених, њихово прихватање и подржавање система. Међутим, како транзиција као прелаз према западном моделу подразумева у највећој мери и нестајање државне својине из привреде и њену приватизацију то, уз све што је речено, радној снази предстоји права драма и нимало није случајно што расплет система реалног социјализма почиње од радне снаге јер државна својина стварно нестаје као основа друштвеног система тек онда када се деструира пуна упосленост и она своди на тржишни ниво.

Досадашња искуства радне снаге у транзицији потврђују сву сложеност и осетљивост проблема радне снаге. Свакако да ситуација није иста у појединим друштвима али се, грубо говорећи, сва друштва могу поделити у две велике групе. У прву групу спадају друштва која су се брже и више прилагодила западном моделу тржишта радне снаге а у другу групу улазе она друштва која још чекају и оклевају са прилагођавањем. Истовремено, то значи да су прва друштва брже и више усвојила укупни западни модел развоја, што значи да су увеле све његове установе и механизме, док су друга то учинила у мањој мери. На тај процес свакако је утицао и однос западних друштава који је од почетка двојио друштва реалног социјализма, по многима својим интересима, на две групе: једну у којима је био више склон да потакне процесе прилагођавања и другу где то није био случај. О томе сведочи и редослед пријема појединих друштава у Европску унију.

У првим друштвима која су брже и више прихватила западни модел а, пре свега, кроз приватизацију радна снага је изузетно редукована. Већ сада стварна незапосленост у њима износи између 20% и 30%. Истовремено је измењена у већој мери и структура радне снаге. Поред приватизације већих предузећа у овим друштвима је дошло до знатног раста мањих предузећа што је било очекивано. Међутим, оно што није сасвим очекивано јесте врста