Радно и социјално право

350 В. Милић: Перспектива радне снаге у земљама у транзицији - социолошки угао

делатности и структура радне снаге у њима. Стварање мањих предузећа се понајвише осетило у услужним делатностима и трговини, а не у производњи. Уз то се уочава да у наведеним делатностима пословање је везано за коришћење чланова породице. Скоро да се стварају породичне фирме и запошљавају чланови породице од поверења. Уз то потакнута је активност која је раније била спречавана а везана за допунске и хонорарне послове Ад Нос, од случаја до случаја. Уз ово треба додати и раст различитих облика нелегалних послова познатих под именом "црна економија".

У великим бившим државним предузећима ситуација је сасвим друкчија, од друштва, до друштва јер су их једна друштва значајно приватизовала и самим тим умањила некадашњу пуну запосленост док су друга амбивалентна и опрезна, како у приватизацији истих, тако н у смањењу запослености. Али, једно је сигурно у свим земљама на удару смањења запослености су се нашле категорије жена као радне спаге и нискоквалификовани радници. Док се друго још може прихватити као исправљање једне нерационалне тенденције у пуној упослености радне снаге, друго је неодрживо. Женска упосленост је тековина модерног доба и свако враћање на женску изолованост значи и падање испод граница савременог.

Највеће изненађење је свакако ниска упосленост младе и квалификоване радне снаге у друштвима која су снажније прихватила западни модел. Очекивања да се у непуној протеклој деценији деси квалитативни скок у образовној структури радне снаге се није остварио. Мала приватна предузећа нису заинтересована за обимније запошљавање младе стручне снаге, као што за већу запосленост истих не показује ни занимање низ услужних делатности. Млађа радна снага је највише подложна спољним миграцијама које се врши мање кроз запошљавање у развијеним друштвима Запада јер су ова врло селективна у погледу пријема радне снаге и постављају различите баријере у том смислу. Веће шансе имигранска радна снага налази у продуженом образовању и низу хонорарних послова који не нуде трајну сигурност!

Свакако да је најтежа ситуација са научном и иноваторском стручном снагом која је због трансформације система изгубила сигурну материјалну потпору. Ситуација са доминацијом мањих предузећа и императивом акумулације, која је скоро слична првобитној акумулацији, доводи до несигурности овог виталног развојног дела радне снаге. Држава више није у могућности да финансира рад на фундаменталним истраживачким пројектима те то додатно отежава запосленост овога дела радне снаге.