Радно и социјално право

36 3. Ивошевић: Застарелост у дисциплинској одговорности

повреде радне обавезе. На то наводи и пресуда Врховног суда Србије Рев. 1886/92 од 18.06.1992. године: "Застарелост дисциплинског поступка се не оцењује према прописима који су важили у време учињене повреде радне обавезе, већ према прописима који су важили у време покретања, односно вођења дисциплинског поступка." Наравно, треба водити рачуна и о прелазним одредбама у новом закону. Али, и оне могу имати ману, па ваља бити обазрив.

Да је обазривост потребна говори и пример из члана 81. Закона о основама радних односа, који гласи: "Дисциплински поступак који није правоснажно окончан до дана ступања на снагу овог закона окончаће се по одредбама закона који је важио у време покретања дисциплинског поступка, ако је то повољније за запослене. Тај исти закон је, чланом 59, преполовио рокове застарелости покретања и вођења дисциплинског поступка. Зато је и искрсло питање: Да ли се краћи рокови застарелости имају применити и у предметима у којима је коначна одлука о дисциплинској мери донета у време важења ранијег закона, уколико она због радног спора, није постала правноснажна пре ступања на снагу новог закона. Позитиван одговор значио би да се у свим тим предметима изречене мере имају поништити због застарелости. У том случају би цитирана одредба имала ретроактивно дејство.

О овом питању смо се већ изјаснили: "Ту суд не може применити нови пропис, без обзира што је повољнији, јер оцењује дисциплинску меру у спору о законитости а логика тог спора налаже да се ослони на прописе који су важили у време доношења одлуке". Добро што је тај став прихватила и судска пракса. То показују следеће пресуде Врховног суда Србије:

"Одредбу члана 81. Закона о основама радних односа треба разумети тако да се односи само на органе који воде дисциплински поступак. Суд тај поступак не води, па се она не односи на њега. Он води судски поступак, у коме оцењује законитост одлуке о изреченој дисциплинској мери. У спору о законитости појединачног акта, суд мора одлучивати на основу прописа који су важили у моменту доношења одлуке коју испитује. На основу тих прописа одлучивао је и дисциплински орган а пошто их је правилно применио, суд његову одлуку не може поништити, позивајући се на пропис који тада није постојао. Стога, уколико вођење дисциплинског поступка није било застарело у моменту изрицања дисциплинске мере по пропису који је тада био на снази, одлука о изреченој дисциплинској мери не може бити поништена на основу касније донетог члана 81. Закона о основама радних

3) 3. Ивошевић: Коментар Закона о основама радних односа, 1997. година, страна 304.