Радно и социјално право

3. Ивошевић: Застарелост у дисциплинској одговорности 41

протекне: 1) двадесет пет година од извршења кривичног дела за које се може по закону изрећи смртна казна или затвор до двадесст година, 2) петнаест година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор преко десет година; 3) десет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор преко три године; 4) пет година од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор преко три године; 5) три године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор преко једне године; 6) две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор до једне године или новчана казна. Ако је за кривично дело прописано више казни, рок застарелости се одређује по најтежој прописаној казни. Важно је нагласити да се, по члану 96. Кривичног закона, застаревање кривичног гоњења прекида за време за које се по закону гоњење не може покренути или продужити и сваком процесном радњом која се предузима ради гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела. Али, и тада застарелост настаје кад истекне двапут онолико времена колико се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења. Прекид застарелости кривичног гоњења посебно утиче на застарелост покретања дисциплинског поступка, у случајевима када се рок те застарелости рачуна према року застарелости кривичног гоњења. Отуда се за те случајеве једино и може рећи да подлежу прекиду застарелости покретања дисциплинског поступка. О томе је већ било речи.

Ова одредба се примењује ако у радњи повреде постоји макар једно обележје кривичног дела. На то упозорава решење Врховног суда Србије Рев. 1584/96 од 23.04.1996. године: "Обележја кривичног дела могу постојати и у радњи повреде радне обавезе која, иначе, не преставља комплетно кривично дело. Али, чим у њој постоје извесна обележја кривичног дела (макар и једно), застарелост покретања дисциплинског поступка се процењује по посебној одредби. Постојање тих обележја испитује се у сваком конкретном случају, али не ради утврђивања кривичне одговорности (што је могућно само у кривичном поступку), већ због примене прописа о застарелости покретања дисциплинског поступка. Зато о томе може, и мора, да пази како дисциплински орган тако и суд који оцењује законитост дисциплинске мере".

Застарелост се процењује према времену кад је захтев за покретање дисциплинског поступка поднет дисциплинском органу, без обзира кад је написан и заведен код подносиоца.

Довде нема већих проблема у примени одредаба о застарелости.