Радно и социјално право

В. Поповић: Судска заштита права запослених 51

Овлашћења из члана 140. Закона о радним односима имају карактер санкције према послодавцу и овлашћују инспекцијски орган да у случају неизвршавања његових наређења покрене прекршајни поступак. Тиме запослени не добија одлуку која представља извршни наслов.

Сви ти разлози доводе до јединог логичког закључка да се у ситуацији када надлежни орган послодавца не донесе одлуку по захтеву запосленог или по службеној дужности не призна неко право запосленом, судска заштита може остварити иако нема коначне одлуке. На такав закључак упућује и члан 12. став !. тачка 3. и став 2. Закона о судовима, којим је регулисано да је општински суд надлежан да суди спорове из области рада када је у питању заснивање и престанак радног односа, о закључивању и примени колективног уговора, о примени прописа о штрајку, спорове о избору и разрешењу органа предузећа и другим правним субјектима, као и у другим споровима чије решавање није поверено другом суду.

Тако се и Врховни суд Србије изјаснио у својој одлуци Рев. бр. 108/94:

"Ако је раднику повређено право, а није донета никаква одлука, судска заштита се остварује без претходне интерне заштите. У радном спору који отпичиње тужбом за утврђење, такође је потребно да су испуњене процесне претпоставке у погледу претходне интерне заштите. Али, њихово постојање претпоставља да је донесена одлука против које се приговор има поднети. Ако те одлуке нема, а повреда права из радног односа постоји, судска заштита се може остварити и без интерне. Онај ко раднику повреди права, а не достави му никакву одлуку, онемогућава га у праву на приговор, па стога радник не може сносити штетне последице због одсуства претходне интерне заштите."

У досадашњем излагању било је речи о повреди права запосленог кад надлежни орган послодавца не одлучи о његовом захтеву. Међутим, као што је већ напоменуто, извесна права се стичу и наступањем одређених релевантних чињеница о којима надлежни орган послодавца мора по службеној дужности да донесе одлуку којом ће то право запосленог признати. Таква су права, између осталих, права на породиљско одсуство, право на коришћење годишњег одмора, право на распоређивање на радно место које одговара стручној спреми одређене врсте занимања запосленог по налогу суда, право на распоређивање на одговарајуће место које одговара преосталој здравственој способности запосленог, право на регрес, топли оброк итд. j