Радно и социјално право

52 В. Поповић: Судска заштита права запослених

И у тим случајевима кад надлежни орган послодавца не изврши своју законску обавезу доношењем одлуке, таквим нечињењем фактички повређује право запосленог, што запосленом дају право на покретање судског спора.

РОКОВИ

Рок за доношење одлуке код послодавца

Раније важећим Законом о основним правима из радног односа и Законом о радним односима РС било је прописано да је надлежни орган по захтеву радника дужан да донесе одлуку у року од 30 дана од дана достављања захтева, односно подношења приговора, с тим што је ио приговору против првостепене одлуке дисциплинског органа другостепени орган био дужан да донесе одлуку у року од 30 дана.

Нови савезни и републички закони не садрже одредбе о року у коме је надлежни орган дужан да донесе одлуку о захтеву запосленог. Такав пропуст може погодовати несавесном послодавцу да користећи ову законску празнину, не обезбеди запосленом остваривање његових законских права.

Судска пракса се још о овој законској празнини није изјаснила, јер за то није било времена, иако је то од битног значаја у систему заштите права запосленог.

Ово питање може да се реши на два начина: прихватањем досадашње судске праксе, засноване на ранијим прописима, по којој је надлежни орган послодавца био дужан да о захтеву запосленог одлучи у року од 30 дана од дана подношења захтева, или примењујући начело ефикасности из члана 7. Закона о општем управном поступку, а сходно применом члана 208. у вези члана 236. истог Закона, такође утврдити обавезу надлежног органа да по захтеву запосленог или по службеној дужности донесе одлуку о његовом праву у року од месец дана.