Радно и социјално право

В. Поповић: Судска заштита права запослених 53

Рок за подношење тужбе

Подношење тужбе суду ради заштите права из радног односа у законском року је други битан услов за вођење судског поступка.

Према члану 58. и 69. Закона о основама радних односа и члану 114. Закона о радним односима РС запослени који није задовољан коначном одлуком има право да покрене спор код надлежног суда у року од 15 дана од дана достављања коначне одлуке, односно отказа уговора о раду.

Тај рок је преклузиван и не може се ни продужавати нити скраћивати, јер се ради о материјално-правном року, а не о процеском року из члана 112. став 4. Закона о парничном поступку. То значи да ако последњи дан рока за подношење тужбе пада у недељу или који други дан када суд не ради, тај се рок не може померити на први радни дан. Због тога, протеком рока од 15 дана за подношење тужбе, запослени губи не само право на судску заштиту већ и право које је требало да буде предмет судске заштите, без обзира да ли се ради и о очигледној повреди права. О томе се судска пракса изјаснила бројним одлукама, а као пример наводимо решење Врховног суда Србије Гзз. бр. 113/93.

Рачунање рока за подношење тужбе

Опште је правило да рок за покретање судског поступка почиње да тече наредног дана од дана достављања коначне одлуке.

Изузетно, примена законског рока искључује се код запосленог који је душевно оболео, кад је у правној поуци коначне одлуке дат погрешан упут о року, или кад се коначна одлука о приговору запосленог донесе знатно касније - у току судског спора. У овим случајевима судска пракса је била јединствена, опредељујући се за правична решења у оквиру законских овлашћења.

Тако је у одлуци Врховног суда Србије Рев. бр. 2517/92 изражен став да преклузивни рокови за остваривање права из радног односа не делују према лицима која нису у стању да расуђују и управљају својим поступцима, ако немају стараоца. У образложењу таквог става је речено: "Према лицу које није у стању да схвати значај својих радњи и да управља својим