Радно и социјално право

112 Д. Јеринић: Престанак радног односа по сили закона

Одговор на ова два питања дат је у Мишљењу Републичког министарства за рад, борачка и социјална питања, који гласи: “Напомињемо да запосленом који је навршио 65 година живота, а нема навршених 15 година стажа осигурања, као и запосленом који је навршио 40 година стажа осигурања, не може да престане радни однос по основу члана 110 став 1 Закона о радним односима. 13)

Али, и поред критике која се може изрећи на рачун овог законског решења, закон треба применити. Кад из персоналне евиденције утврди да је запослени навршио 65 година живота или 40 година стажа осигурања, или кад испуни неки други услов, директор треба да донесе решење о раскидању радног односа. То се може учинити оног дана кад запослени стекне право на пензију, или кад наврши 65 година живота, или кад наврши 40 година стажа осигурања. Даном уручења тог решења радни однос престаје. Међутим, могуће ] је да директор не донесе решење баш тог дана кад запослени испуни било који од услова за пензију. Могуће је да намерно или ненамерно учини то нешто касније. Свеједно, радни однос престаје кад директор то одлучи. А до тада траје са свим правима и обавезама које је запослени имао.

Код престанка радног односа по овом основу појавила су се још два питања на које је одговор дао Савезни уставни суд.

Прво, поднета је иницијатива за утврђивање уставности и сагласности са савезним законом одредбе члана 110 став 1 Закона о радним односима. Савезни уставни суд је оценио да нема основа за покретање поступка за оцењивање сагласности оспорене одредбе са савезним законом. Према схватању Савезног уставног суда из одредаба савезног закона, произилази да запосленом престаје радни однос по сили закона кад наврши 65 година живота или 40 година стажа осигурања, само под условом да другим законом, па према томе и законом републике чланице није друкчије одређено. Оспореном одредбом републичког закона, у наведеном случају, је престанак радног односа по сили Закона управо друкчије регулисан.

Друго, оспорена је одредба члана 110 став 2 Закона о радним односима, због тога што је повређена одредба члана 54 став 1 и 2 Устава СРЈ којом се јамчи слобода избора занимања и запослења и да запосленима може престати радни однос под условима и на начин утврђен Законом и Колективним уговором. Савезни уставни суд. је оценио да нема основа за покретање поступка по датој иницијативи, због тога што оспореном одредбом није прописано да запослени даје сагласност за продужење радног односа. Ако директор одлучи да запослени остане у радном односу до 67. године живота, не чини тиме повреду Устава СРЈ. Запосленом је тим Уставом утврђена слобода одлучивања о томе да ли ће остати у радном односу, и он може увек да писменом изјавом саопшти да жели да раскине радни однос и да покрене спор код надлежног суда ради заштите својих права и слобода. 15)

13) Мишљење бр. 11-00-48/979702, од 12. фебруара 1997. године. 14) Решење Савезног уставног суда У/56/97/5.11.97. 15) Решење Савезног уставног суда У/137/97/5.11.97.