Радно и социјално право
70 М. Врањеш: Финансирање социјалног осигурања Н.Е доприноса за социјално осигурање у друштвеном производу и у укупним фискалним приходима заузимају базично место. Они су на другом месту одмах иза пореза на доходак физичких лица, а далеко испред општег пореза на промет, селективних пореза на потрошњу и пореза на добит корпорација. Чак приходи од доприноса за социјално осигурање имају и тенденцију бржег раста него приходи од пореза на доходак физичких лица. У неким земљама је удео прихода од доприноса за социјално осигурање у друштвеном производу и у укупним фискалним приходима и већи од прихода од пореза на доходак физичких лица. Илустрације ради, у 1994. години удео прихода од доприноса за социјално осигурање у групацији ОЕСР-а земаља износио je 9,9%, а приходи од пореза на доходак физичких лица у друштвеном производу 11,2%, док је укупно учешће свих фискалних прихода у друштвеном производу износило 37,6%. Удео прихода од доприноса за социјално осигурање у укупним фискалним приходима групације ОЕСР земаља у 1994. години био је 25,1%, а прихода од пореза на доходак физичких лица у укупним фискалним приходима 28,9%.
Када су у питању подаци који се односе на удео прихода од доприноса за социјално осигурање у друштвеном производу и у укупним фискалним приходима претходне СФРЈ и садашње СР Југославије, можемо констатовати да је удео прихода од доприноса за социјално осигурање у друштвеном производу у бившој СФРЈ износио 1965. године 9,7%, а 1981. године 11,3%, док је удео прихода од социјалног осигурања у укупним фискалним приходима износио 1965. године 33,5%, а 1981. године 32,8%.%) Ако се ови подаци упореде са подацима који се односе на групацију ОЕСР земаља, произилази да су приходи од доприноса за социјално осигурање у друштвеном производу и укупним фискалним приходима у нашој земљи већи. Такво стање је и у СР Југославији. У Републици Србији у 1994. години, удео прихода од доприноса за социјално осигурање у укупним фискалним приходима износио је 42,9%, а 1995. године 49,6%, што је готово два пута више него у просеку који важи за групацију ОЕСР земаља.5) Ови подаци убедљиво говоре о постојању великих социјалних расхода, трошкова, у нашој земљи.
Кад је реч о начину утврђивања доприноса за социјално осигурање, треба разликовати систем текућег усклађивања доприноса са расходима од система акумулације капитала. Систем текућег усклађивања доприноса са расходима користи се у оним случајевима где је период од тренутка алиментирања средстава до тренутка остваривања појединачних права из социјалног осигурања релативно кратак (годину дана). Овај систем се примењује у здравственом осигурању и осигурању за случај незапослености. Приходну страну овог система чини платни фонд на који се обрачунавају доприноси
4) Извор података: Статистички годишњак Југославије, разна годишта. 5) Извор података Министарство финансија Републике Србије, Приходи организација соци-
јалног осигурања у 1994. п 1995. години.