Радно и социјално право
74 М. Врањеш: Финансирање социјалног осигурања
већи степен солидарности, или би у неком другом погледу означавало стваран напредак у односу према доприносима. Међутим, ниједном систему јавних прихода, па ни доприносима није дато да трају у непромењеном облику. Онако како ће се мењати друштвени систем и стање и кретање у привреди, увек ће се пружати нова и боља решења. При томе, треба имати у виду да је боље некад непријатељ доброг... Посматрано ово са становишта инструмента доприноса, треба истаћи да политику доприноса ваља мењати. Могући правци и путеви за то су:
— Доприноси за социјално осигурање уводе се с циљем да се обезбеде средства за финансирање разних облика социјалне сигурности. На обвезнике има учинак као пропорционални порез, дакле, у мањој је мери примерен економској снази обвезника од прогресивног пореза, а у фази алиментирања све се мање користи за остваривање економских, социјалних или других циљева. Због тога треба проучити могућност остваривања ванфискалних циљева путем доприноса.
— Доприноси за социјално осигурање на зараде, друга лична примања и разне облике накнада на које запослени плаћају доприносе док послодавци плаћају доприносе на укупан износ свих наведених доходака су различито распоређени. Колико је учешће масе нето зарада у укупним новчаним приходима у односу на остала лична примања; Ако оно опада, онда је нужно превођење осталих личних примања на које се не плаћају доприноси за социјално осигурање у зараде, како би се проширила основица доприноса и евентуално смањиле стопе доприноса. Овде је проблем ако зараде пребрзо расту или опадају, јер се то веже за доприносе за социјално осигурање.
с
— Стопе доприноса за социјално осигурање на зараде су “болнија тачка. Оне су превисоке у неким земљама, а разлог је јер се потребе већине корисника права задовољавају у преуским ризичним заједницама. Високе стопе доприноса за социјално осигурање високо оптерећују живи ради са високим стопама доприноса за социјално осигурање не може се ићи у правцу тржишне економије у реформи социјалног осигурања. Наиме, оне ограничавају привредну активност и подстичу на сиву економију. То чини националну привреду мање конкурентну. Због тога је нужно снижавати “пресију стопа доприноса за социјално осигурање. У том смислу, треба смањити и разлику између стопа доприноса за социјално осигурање и стопе доприноса на доходак физичких лица према стопи пореза на добит предузећа.