Радно и социјално право

М. Врањеш: Финансирање социјалног осигурања 75

Ш. ПРАВА ИЗ СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА – РАСХОДНА СТРАНА СОЦИЈАЛНОГ ОСИГУРАЊА

Не можемо дефинисати приходну страну социјалног осигурања ако не знамо права из социјалног осигурања. Тако долазимо на терен расходне стране социјалног осигурања која је такође важна као и приходна страна социјалног осигурања. Уосталом, криза социјалног осигурања која је данас у целом свету, па и у најразвијенијим земљама данашњег света, управо је настала због великих трошкова социјалног осигурања. Наиме, нигде није лако изаћи на крај са трошковима социјалног осигурања. Пример Јапана је из 80-тих година, када је због кризе социјалног осигурања Влада пала, Француске из 90-тих година, када је због исте кризе дошло до великих штрајкова, и тешкоћа која садашња америчка администрација има у вези са пројектом прихода и расхода социјалног осигурања, то само потврђују. Шема обима права из социјалног осигурања по природи се веома разликују од

једне земље до друге. Оне одржавају историју, традицију и социјалну и културну праксу сваке поједине земље, што се не може доводити у питање. Стога се и не поставља питање хармонизације постојећих система социјалног осигурања. Права из социјалног осигурања зависе од обележја самог система социјалног осигурања сваке земље. У том смислу у неким земљама имамо прешироко утврђена права из социјалног осигурања, док у другима имамо преуско утврђена права из социјалног осигурања. Ипак, свеобухватно социјално осигурање може да буде штетно за стопу привредне штедње, а финансирањем на темељу издвајања из текућих плаћања може доћи до одговарајућег опадања укупне штедње и привредног раста. Отуда, социјално осигурање против незапослености може деловати против привремене незапослености, али не даје решења за структурне проблеме, као што је недовољан приступ на тржишту рада. Заштита социјалним осигурањем показала се способном да олакша невоље, али не даје одговор на структурне проблеме који захтевају директнија решавања. У том смислу, проблем незапослености треба решавати кроз “друго тржиште рада", па се незапослени упућују на рад у терцијални сектор где остварују накнаде за услуге које обављају. Наравно, то ће резултирати порастом расхода за њихово образовање, дошколовавање и преквалификацију. Таква политика оријентисана ка понуди је у функцији побољшања услова и квалитета рада. Умест потребе за социјалном помоћи имамо “самопомоћ“ незапослених. У том смислу је прошле године Влада Велике Британије увела порез на ванредни профит комуналним службама да би скупила новац за преквалификацију људи и њихов одлазак са бироа рада.

У земљама - чланицама ОЕСР-а последњих година обавља се редукција права из социјалног осигурања до неког минималног нивоа који задовољава животне потребе појединца. Тако се нпр. пензије крећу у висини од 20 до 50% од просечних зарада. На тај начин држава се ослобађа од терета пре-