Радно и социјално право
Д. Паравина: Рад код куће радника у пракси и најновијим радно-правним стандардима... 19
јући само неколико специфичности произилазећи из дисперсије њихових радних места (па и тада само са организационо апликативног становишта).
Интервенција државе путем заштитног законодавства о раду дуго времена је била резервисана за интерне раднике да би се потом почела прогресивно ширити и на раднике код куће чија су изолованост и одсуство синдикалне организованости, како потпуно основано истичу и реномирани француски радноправни теоретичари, омогућавале висок степен њихове експлоатације од послодаваца“. Међутим, и кад је почело ширење примене радноправне регулативе на раднике код куће ишло је знатно спорије него код интерних радника и дуго остајало само фрагментарно и нецеловито на националном и међународном плану. И више него за бројне друге земље речено стање важи за Југославију чије позитивно законодавство о раду, као ни службена статистика рада готово и не познају нити признају рад и раднике код куће који великом броју других држава доносе осетне користи са тенденцијом да у блиској будућности буду мултиплициране. Нешто мало бољу ситуацију, правно посматрано, имали смо по републичким и покрајинским законима о радним односима усвојеним 1973–74. год. који су садржали нешто одредаба о раду код куће радника, као и по савезном Закону о основним правима из радног односа (Сл. лист СФРЈ, 60/1989.) у чијем је чл. 17, ст. 4. стајало да "послове радног места радник, по правилу, обавља у организацији, а ако то природа послова дозвољава, може их обављати и код куће". Сада ни толико нема нити треба тражити у одредбама "о раду ван радног односа" код обављања "одређених послова ван просторија послодавца'“. И још нешто. Кад се ради "о раду ван радног односа" нема и не може бити послодавца већ, евентуално, наручиоца и извршиоца рада ван радног односа.
N
РАД КОД КУЋЕ РАДНИКА ПРЕМА НАЈНОВИЈИМ РАДНОПРАВНИМ СТАНДАРДИМА МЕЂУНАРОДНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РАДА
Изложено стање стварно и правно разлог је више да се шире шансе за запошљавање и на тој основи омогућено побољшавање услова живота потражи и кроз критичко–аналитичку презентацију и афирмацију најновијих радно–-правних стандарда садржаних у релевантним актима ауторитативне Међународне организације рада (даље: МОР). Ово и с тога што се ради о Организацији која постоји и континуирано ради ево већ дуже од осам
деценија окупивши под свој кров 174 државе савременог света укључујући и Југославију; чији се рад темељи на принципу трипартизма тј. равноправне
8. Buaou G.H. Camerlynek — Gérard Lyon-Caen: Droit du Тгамап, РаПог, Раг5, 1967, стр. 236–237. 9. Види чл. 129, ст. 1, т. 4. и наднаслов изнад важећег Закона о радним односима Србије, “Сл. гласник", бр. 55/1996.