Радно и социјално право
Б. Чолић: Радни однос на неодређено време и други облици запошљавања 35
органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе. У тим органима и организацијама радни однос се заснива актом надлежног органа, на основу чл. 10,2 т. 3. Закона о радним односима у државним органима.
Послодавац је како је већ истакнуто дужан да закључи уговор о раду пре ступања радника на рад. Уговор о раду садржи одредбе о дану почетка рада, заради, условима рада, радном месту на коме се заснива радни однос, могућности распоређивања на друго радно место у току трајања радног односа и о другим питањима, обавезама и одговорностима на раду и у вези са радом (чл. 11. ст. 2. Закона о радним односима РС"). Уговор о раду не може да садржи одредбе којима се запосленом дају мања права и утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом односно колективним уговором. Ако уговор о раду такве одредбе садржи, оне су ништаве, а уместо њих примењују се одговарајуће одредбе закона, односно колективног уговора.
Према чл. 11. ст. 4. Закона о радним односима, запослени остварују права, обавезе и одговорности из радног односа од дана почетка рада. Радни однос и права, обавезе и одговорности из радног односа не настају истовремено. Радни однос настаје закључењем уговора о раду а права, обавезе и одговорности из радног односа ступањем радника на рад. До ступања на рад може доћи само после закључења уговора о раду, па радник који је почео да ради пре закључивања уговора о раду, налази се у фактичком раду, све док не закључи уговор о раду и ступи на рад. У фактичком раду је и радник који ступи на рад без претходно спроведеног поступка јавног оглашавања и у случају када закључи уговор о раду. Ако радник одређеног дана, без оправданог разлога, не испуни своју уговорну обавезу ступања на рад, послодавац може раскинути уговор о раду који је закључен.
5. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА БЕЗ ЈАВНОГ ОГЛАШАВАЊА
Заснивање радног односа без јавног оглашавања је могуће само у случајевима који су изричито одређени законом. Према чл. 14. ст. 1. Закона о радним односима Републике Србије, радни однос без јавног оглашавања може се засновати на радним местима која се, у смислу овог Закона не сматрају слободним: 1) са лицем кога је послодавац стипендирао или кредитирао за време школовања, 2) са лицем које је стручно оспособљено, преквалификовано или доквалификовано за рад на одређеном радном месту на основу споразума између послодавца и организације за запошљавање, 3) на основу споразума о преузимању, уз сагласност запосленог, 4) на одређено време кад се, у складу са законом, може засновати радни однос са новим запосленим за време штрајка, 5) на одређено време за вршење сезонских послова, уз посредовање организације за запошљавање, али не дуже од 9