Радно и социјално право

B. Чолић; Радни однос на неодређено време и други облици запошљавања 41

краће од пуног радног може бити скраћено и непуно. Скраћено радно време се одређује због отежаних услова рада и изједначава се са пуним радним временом (чл. 41. ст. 1. и чл. 43. Закона о радним односима). Непуно радно време се одређује због мањег обима рада и не изједначава се са пуним радним временом, тако да запослени остварује право из радног односа сразмерно времену проведеном на раду. Непуно радно време је изузетак од правила и уводи се само у законом одређеним случајевима. Трајање рада се одређује зависно од обима посла који има да се обави, али је увек мањи од 40 часова недељно. Ово радно време може бити предвиђено и за радни однос на неодређено или одређено време. Запослени са непуним радним временом може засновати два или више радних односа, како би остварио пуно радно време. Ако природа посла и организација рада омогућава да на радно место за које је предвиђено пуно радно време, раде два запослена са половином пуног радног времена, тада се може засновати радни однос са непуним радним временом са два запослена (чл. 40. ст. 3. Закона о радним односима).

Скраћено радно време је могуће и обавезно за запослене који раде на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним пословима. Оно се скраћује сразмерно штетном утицају по здравље, односно радну способност запосленог. Радна места са обавезним скраћеним радним временом утврђују се општим актом о систематизацији радних места за запослене који раде на нарочито тешким, напорним и по здравље штетним пословима, где се послови не могу обављати пуно радно време односно 40 часова недељно.

У питању је обавезно скраћено радно време које није ограничено прописом. Границу одређују штетна дејства и медицински стандарди, што се процењује за свако радно место. У напред поменутом случају скраћено радно време се сматра пуним, а трајање рада на сваком радном месту са скраћеним радним временом одређује се општим актом о систематизацији.

Послодавац може да уведе радно време краће од пуног радног времена: 1) ако се рад обавља у три или четири смене, односно нођу, 2) ако то захтева организација и технологија рада, 3) у другим случајевима утврђеним Колективним уговором. Ово факултативно / скраћено радно време које може да се уведе под напред поменутим условима не може да траје краће од 35 часова недељно. Одлуку о увођењу краћег радног времена доноси управни одбор, а ако није образован управни одбор одлуку доноси директор односно послодавац. И овако скраћено радно време се у погледу права и обавеза изједначава са пуним радним временом (чл. 43. Закона о радним односима).