Радно и социјално право

52 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

ти, пре истека времена на који је заснован, односно пре повратка одсутног радника кога је замењивао, ако се за то испуне услови који важе и за друге запослене. О томе говори једна одлука: "Радни однос на одређено време може престати и по основима који се односе на престанак радног односа заснованог на неодређено време (на пример радник је при заснивању радног односа дао нетачне податке о својој оспособљености за рад на пословима и радним задацима за које се прима у радни однос на одређено време). Без обзира што овај случај није предвиђен као случај заснивања радног односа на одређено време, он може бити разлог за престанак радног односа на неодређено време, а то може бити (и) разлог престанка радног односа на одређено време". Ваља додати да се и неки други основи престанка радног односа на неодређено време, због тога што су обавезе и одговорности исте, могу сходно применити и на престанак радног односа на одређено време (када је заснован по основу члана 13. ЗРО, јер је у његовом ставу 5. прописано ово изједначење). То би наравно били пре свега престанак по вољи запосленог или по споразуму, али и неки из члана 108. став 1. ЗРО – неоправдано изостајање из тачке 1., одбијање рада на радном месту из тачке 5. давање неистинитих података од значаја за извршење послова ради којих је засновао радни однос из тачке 12. – о чему говори и горњи пример из судске праксе. Пошто запослени на одређено време има и одговорности као други запослени, следи да је и дисциплински одговоран, али ће се вероватно због унапред ограниченог трајања радног односа често поставити питање целисходности вођења дисциплинског поступка код мере престанка радног односа.

ПРЕОБРАЖАЈ РАДНОГ ОДНОСА ЗАСНОВАНОГ НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ У РАДНИ ОДНОС НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ

Ово је питање коме је судска пракса посветила највише пажње. Са разлогом, јер је увек постојала та тежња радника – запослених да свој статус учине сталним (поменули смо је у уводу) али и тежња послодаваца да продужавањем рада на одређено време или заснивањем радног односа на одређено време када му места нема, задовоље своју потребу да се послови обаве, а да не заснују радни однос на неодређено време.

Позитивноправно решење је изричито: према одредби члана 13. став 3. ЗРО запослени који је засновао радни однос на одређено време заснива радни однос на неодређено време ако запосленом кога је замењивао престане радни однос или када привремено повећани обим рада постане трајан. Идући корак даље, законодавац прописује у ставу 4. да се повећани

15 Одлука Суда удруженог рада Србије, број 10532/82.