Радно и социјално право

В. Вучковић: Радни однос на одређено време у судској пракси 53

обим сматра трајним ако запослени те послове обавља непрекидно дуже од шест месеци. Опет је интересантно размотрити ранија законодавна решења. Закон који је био на снази пре садашњег је исто овако гласио, али су раније важећи прописивали да се радни однос заснован на одређено време ван случајева који су за ово изричито прописани сматра радним односом на неодређено време. Била је то фикција која је отворила бројна питања, на која је пракса одговарала.

"Ако радник не заврши посао ради којега је засновао радни однос на одређено време, па се накнадно споразуме да остане још два дана да би овај посао завршио, онда се не може узети да је овим продужетком рада засновао радни однос на неодређено време". Такође, "не може прерасти у радни однос на неодређено време ни радни однос радника примљеног на одређено време ради замене радника који се налази на боловању ако се споразумно радни однос продужи и после тога на одређено време, због тога што је радник који је био на боловању отишао на годишњи одмор тако да се овај радни однос има завршити по истеку годишњег одмора замењеног радника". После таквих, вреди цитирати и да се "сматра да је радник који је засновао радни однос на одређено време ради обављања сезонског посла засновао радни однос на неодређено време ако је после истека најдужег трајања тог посла ... дуже време наставио да ради на истим пословима и радним задацима". На једно питање из праксе дат је одговор да ако је радни однос заснован на одређено време ради замене одсутног радника, а примљени радник уопште није обављао послове одсутног радника већ друге послове и радне задатке који су у основној организацији стални, сматра се да је засновао радни однос на неодређено време.!б Тако је, док је важила законска фикција да се ван прописаних случајева радни однос на одређено време сматра радним односом на неодређено време, судска пракса разрешавала конкретне случајеве. Међутим, подвучен је још један услов: може се преобразити радни однос, али само под условом да је радни однос на одређено време заснован јавним огласом. На том путу била је и стара пракса стално подсећајући да ако је радни однос заснован без јавног оглашавања, увек престаје истеком утврђеног рока тако да на тај исход не може утицати чињеница што је у међувремену замењиваном раднику престао радни однос, или што је привремено повећани обим постао трајан. На том путу, и када нови закони не прописују фикцију по којој се "сматра да је засновао радни однос на неодређено време" је и актуелна судска пракса. Сентенца одлуке Врховног суда Србије Рев. 1735/95 од 25. 04. 1995. године гласи: "Радни однос на одређено време заснован мимо огласа, не може се преобразити у радни однос на неодређено

Ку

16 Наведени примери из праксе цитирани су према Збирци судских одлука из области грађанског права – Републички завод за јавну управу, Београд 1972. године и Коментару закона о радним односима, оп. цит.