Радно и социјално право
8 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО
Један од разлога што се ове одредбе не помињу у нашем праву јесте бројност законских одредби о престанку радног односа у нашем праву. Бројне одредбе чине мрежу правила, које су правна препрека доношењу одлука о престанку радног односа (отказивање радног односа) без ваљаних разлога, а то значи и у случајевима предвиђеним правилима која су напред изнета.
Наиме, одлука која би била донета противно овим правилима, била би незаконита, у двоструком смислу. Прво, та одлука би била ван случајева предвиђених законом (или колективним уговором) и друго, била би супротна одредбама ратификоване Конвенције 158. Конвенције МОР-а, као што је познато имају статус савезног закона.
6. ПОБИЈАЊЕ ОДЛУКЕ (ОТКАЗА) О ПРЕСТАНКУ РАДНОГ ОДНОСА
6.1 Неоправдан престанак радног односа У
Према одредбама члана 8 Конвенције бр. 158, радник који сматра да му је радни однос неоправдано престао, има право да се жали неком непристрасном телу: 1) суду; 2) радничком суду; 3) арбитражи или 4) арбитру. Тела из наведеног правила овлашћена су да испитују разлоге којима је образложен престанак радног односа, као и друге околности везане за дати случај, и имају право и обавезу да донесу одлуку о томе, да ли је престанак радног односа био оправдан, или није.
Терет доказивања не може да сноси радник. Због тога је Конвенцијом предвиђено да држава чланица треба да установи једно од следећих правила: 1) или да терет доказивања лежи на послодавцу; 2) или да су надлежна тела (у складу са одредбама члана 8 Конвенције) дужна да донесу одлуку о разлогу за престанак радног односа, по основу доказа које су поднеле странке, у поступку који је предвиђен прописима дате земље.
Као што се види, на основу поменутих правила, оцењује се оправданост доношења одлуке о престанку радног односа (отказа). Одлука је изрека да се ради о неоправданом престанку, јесте одлука која ставља ван снаге одлуку о престанку радног односа, односно отказа. Они на тај начин престанак радног односа оглашавају неважећим и радника враћају на посао. Ако у законодавству дате државе овлашћена тела (органи), нису овлашћени
3 ДРА. Балтић, Основе радног права, Београд 1979. год.