Радно и социјално право

В. Брајић: Садржина прописа и концепције престанка радног односа... 9

да врате радника на посао, или сматрају да би њихова одлука била неспроводива, надлежна тела не доносе одлуку о враћању радника на посао. У том случају ће одредити исплату одговарајуће накнаде или другог давања, које се може сматрати одговарајућим, у складу са законодавством дате државе.

6.2 Незаконит отказ

Пошто је престанак радног односа у југословенском праву регулисан законом, тако да су прецизно одређени случајеви и услови престанка радног односа, односно то је доношење одлуке о престанку радног односа (отказу), ван утврђених случајева, или супротно утврђеним правилима, незаконито.

С обзиром на изложено, и изричите законске одредбе, о заштити права запослених, код нас судови утврђују законитост, а не утврђују оправданост престанка радног односа.

Видели смо, међутим, да одредбе Конвенције (која обавезује и нас), предвиђају утврђивање оправданости отказа (престанак радног односа). Конвенција, као што се види, садржи правила помоћу којих се утврђује оправданост престанка радног односа. То није стандард који за сваку конкретну ситуацију има одређено значење или правило које није довољно одређено, па остаје надлежном суду да утврди по свом уверењу, или арбитражно, да ли је у питању неправилан отказ или није.

Овде правилан отказ значи отказ (престанак радног односа) у складу са Конвенцијом, односно неправилан престанак радног односа, супротан одредбама Конвенције. То се односи и на наше право и то у смислу одредби Конвенције и законских одредби. Суд цени законитост одлуке. Према нашој судској пракси и тумачењу закона (по уском тумачењу) то може значити да се одлука о престанку радног односа цени само са становишта сагласности са одредбом закона тј. да ли је њој сагласна или у супротности са њом.

По ширем тумачењу, може се рећи, одлука о престанку радног односа, није у складу са законом ако је у супротности са чланом 4 и чланом 5 Конвенције бр. 158. То значи, у случају када разлози за доношење одлуке нису ваљани, без обзира што је одлука о престанку радног односа формирана сагласно са одредбама закона, одлука није законита, јер није оправдана. Прво, то би могли бити сви они случајеви у којима су мотиви недозвољени, па сам основ престанка тиме губи својство законитости, јер се не ради о стварно постојећем, већ штимованом чињеничном стању. Друго, у свим случајевима када не постоје ваљани разлози (у смислу одредби чл. 5 Конвенције бр. 158) одлука је незаконита јер су одредбе Конвенције саставни део нашег права. То даље значи да суд не би могао само да кон-