Радно и социјално право

Д. Р. Паравина: Престанак радног односа по основу технолошког вишка... 15

ректно или индиректно условљеним овим односима. Ваља упозорити, међутим, да Радно право није ни свемоћно, али ни немоћно. Оно, само за себе, није у могућности елиминисати незапосленост нити, под свим условима сачувати постојеће запослење сваког радника. Али, оно може својим оптималним нормама, водећи стално рачуна о легитимним интересима и послодаваца и радника у ову област унети већу меру објективности, рационалности и социјалне правде и тако ублажити последице незапослености, односно губитка запослења. То су већ, како мислимо ефекти за пуно респектовање.'

Као економско-социјална категорија, да се потсетимо, радни односи су настајали и развијали се упоредо са настанком и развојем капиталистичког друштвено-политичког система. Током назначеног периода, и ако мукотрпно и споро, ови су односи трансформисани од грађанско-правних регулисаних малобројним нормама о индивидуалним уговорима о раду интегрисаним у грађанске законе или законике у претежно јавноправне односе готово до детаља регулисане императивним прописима државе. Пропорционално сразмерно томе сужена је некад свемогућа аутономија воље субјеката радног односа на посве скромну меру, нарочито послодавца који је, и ако формалноправно равноправан са радником стварно и изразито економски јача страна у радном односу. Та капитална и већ одавно неспорна чињеница налази се у самој основи настанка и развоја заштитног или интервенционистичког државног законодавства о раду.

И престанак радног односа је у савременом свету, у све већој мери, подвргнут обавезним законским правилима која се, као таква, објективно намећу и послодавцу и раднику независно од њихове воље. То је стварна основа радноправног начела: “законитост престанка радног односа“. По том начелу добровољно засновани радни однос може и престати по вољи својих субјеката, билатералној или унилатералној, али само на начин, под условима и са учинком који су прописани законом. Принудни рад је, с друге стране, изричито забрањен у саврменом радном праву, националном и међународном, и то правним актима највишег ранга. Са ослонцем на поменуто начело радноправном регулативом ближе се регулишу основи престанка радног односа и за сваки од њих услови, поступак раскидања радног односа и друге појединости. Под појмом “основи престанка радног односа“ разумеју се у ствари узроци или важећим радним правом допуштене опште претпоставке чијим постојањем је условљено правилно и законито раскидање радног односа, а одсуством – неправилно и незаконито.

| Потпуније о моћи и немоћи Радног права види др. Д. Паравина: Радно право и савремени

југословенски тренутак, Архив, Београд, 6p. 4/1985, crp. 475-750.