Радно и социјално право

16 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Респектовањем легитимних интереса и радника и послодаваца кроз укупност правила о законитости престнака радног односа настоји се, колико год је то могуће, постићи двоструки циљ. Прво, објективизиране границе раскидања радног односа пружају раднику заштиту у погледу његове стабилности и стабилности, односно сталности и стабилности њиховог економско-социјалног положаја. Друго, назначена заштита радника мора остати без штете по ефикасан рад предузећа, установа или службе, а што представља основни легитимни интерес послодаваца.

Посматрано по критеријуму воље, као што је познато, радни однос може престати: а) по иницијативи односно вољи радника; 6) по споразуму радника и послодаваца тј. сагласношћу њихових воља; в) по иницијативи и вољи послодаваца, а против воље радника; г) другим основама. Даљим уопштавањем све се то може свети и своди се само на: а) отказивање од носно отпуштање и 6) друге начине раскидања радног односа“ Сагласно насловљеној проблематици даља пажња се усредсређује на престанак радног односа по иницијативи послодавца и нарочито с позивом на технолошки вишак.

I

Добровољни двострнаи радни однос најчешће се раскида путем от каза кога, начелно посматрано, може дати радник послодавцу, али га још знатно чешће даје послодавац раднику с позивом баш на технолошки вишак под који појам се, у најширем смислу речи, подводи престанак радног од носа због: технолошких, економских, структуралних или сличних разлога.“

Техничко-технолошки напредак слободне ефикасне привреде, као што је познато, основни је предуслов и ширег друштвено-економског социјалног и демократског напретка. То и није спорно. Отуда се инвестиције у знање стављено у функцију повећања продуктивности рада и већег профита одавно сматрају најпожељнијим. Профит као појам и реална економско-друштвена категорија најчешће се доживљава као “кључ који отвара сва врата у тржишним условима привређивања. Под његовим утицајем мора се упорно ићи путем примене највише технологије. Све застарело се одбацује у

? G. LYON-CAEN, J. PRELISSIER, A. SUPIOT: Droit du travail, 17° édition, Dalloz, Paris, 1994, cTp. 249-328. Види део Ш Конвенције МОР-а бр. 158. из 1982. године (чл. 13–—15) о престанку радног односа на иницијативу послодавца, ратификоване у Југославији и објављене у "Сл. листу СФРЈ", бр. 4/1984.