Радно и социјално право

Д. Р. Паравина: Престанак радног односа по основу Шехнолошког вишка... 21

трати да је послодавац одустао од права отпуштања радника због повреде радне дисциплине ако то не учини у једном разумном року од момента сазнања за повреду исте (застарелост дисциплинског гоњења).

Пре доношења коначне одлуке о престанку радног односа у појединачним случајевима послодавац треба да консултује радничке представнике, а о престанку радног односа погођеног радника обавештава образложеном одлуком сачињеном у писаној форми. По захтеву таквог радника послодавац је дужан дати му писану изјаву о разлогу или разлозима престанка радног односа.

Радник који сматра да му је радни однос неоправдано престао има право да се жали неком непристрасном телу као што је суд опште надлежности, специјализовани суд за радне спорове, раднички суд, арбитража за радне спорове у року одређивања чијег трајања је стављено у дужност националном правном поретку. Може се сматрати да је радник одустао од свог права на жалбу ако га не искористи у прописаном року.

Дакле, као што произлази из изложеног, ваљан разлог оправданог раскидања радног односа везан за способност или понашање радника или за оперативне потребе предузећа, установе или службе се узима као оборива претпсотавка чију истинитост и основаност радник може у оквиру свога права на одбрану и жалбу суду или другом непристрасном телу, оспоравати. Отуда су судови и друга непристрасна тела овлашћена да испитују разлоге дате за раскидање радног односа, било да је реч о отпуштању радника или отказу радног односа, као и друге околности везане за односни случај и да донесу одлуку да ли је раскидање радног односа било оправдано или није. Да би се обезбедило да радник не сноси сам терет доказивања неоправданости раскидања радног односа, према чл. 9. Конвенције МОР-а бр. 158, треба предвидети да терет доказивања постојања ваљаног разлога за раскидање радног односа треба да сноси послодавац или да суд односно други овлашћени непристрасни орган о томе одлучи на основу доказа које су поднеле стране у спору у поступку предвиђеном националним законодавством и праксом.

Ако суд или други непристраани орган оцене да је престанак радног односа неоправдан требало би одлуку о томе прогласити неважећом и наредити или предложити враћање радника на посао (реинтеграцију), што би претстављало најадекватнију заштиту. Међутим, ако поменути органи нису овлашћени или сматрају да је реинтеграција радника неспроводљива они ће наредити исплату одговарајуће накнаде раднику или неког другог давања које се може сматрати одговарајућим. Нешто друкчије ствари стоје у случајевима отказивања радног односа због оперативних потреба предузећа, установа или службе. Суд и друга непристрасна тела и овде су овлашћена да