Радно и социјално право

22 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

утврде да ли је до престанка радног односа стварно дошло из тих разлога, али у којој ће мери они бити овлашћени да одлуче о довољности тих разлога за оправданост утврдиће се националним законодавством.

Дакле, објективизирано сужавање могућности и демотивисање послодаваца у олаком раскидању радног односа, као и непристрасна судска заштита погођених радника чине саму сврху и суштину (гајзоп d’etre) оправданог раскидања радног односа.

За раднике под отказом установљено је право на разуман отказни рок или накнаду уместо тога, односно у складу са националним законодавством и праксом право на отпремнину или неку другу сличну накнаду чији ће износ, поред осталог, зависити од дужине радног стажа и висине зараде, а исплаћиваће је непосредно послодавац или посредно из фонда алиментираног доприносима послодаваца. Алтернатива отпремнини могу бити давања из осигурања за случај незапослености, помоћ незапосленим лицима или неко друго давање из социјалног осигурања, као што су старосна или инвалидска давања, под редовним условима за стицање тих права или, најзад, комбинација отпремнине и наведених давања.

За разлику од отказа због неспособности радника, односно незадовољавајућег обављања посла, као и због економских, технолошких, структуралних или сличних разлога (чл. 4. и др. Конвенције) код отпуштања радника због теже повреде радне дисциплине (чл. 4, 11. и 12. ст. 3. Конвенције и т. 9, 18. ст. 3. и др. Препоруке) изостају и отказни рок и отпремнина. Тежом повредом радне дисциплине, према истим актима, сматра се таква повреда да би било неразумно тражити од послодавца да радника задржи у отказном року. Напротив, отпуштеном раднику радни однос престаје даном пријема коначне одлуке о учињеној тежој повреди радне дисциплине која му се, сагласно закону, ставља на терет.

Терминолошки и садржински радноправни стандард “отпуштање с посла", схваћен у ужем смислу речи (его зеп5и) по правилу се користи у националној и међународној радноправној регулативи за означавање дисциплинске казне раднику учиниоцу теже повреде. У реченом смислу исти појам је, само да потсетимо, био коришћен и у Југославији по чијем Закону о радним односима из 1957. (пречишћени текст 1961) "Казне за повреду радне дисциплине јесу: ...отпуштање из привредне организације". Али, у периоду тзв. “зрелог самоуправног социјализма , уместо овог на науци и логици заснованог радноправног стандарда, у наше законодавство о раду се

3 Потпуније о томе др Д. ПАРАВИНА, Заштита радника у поступку отказивања радног

односа, оп. цит., стр. 77–96; др А. БАЛТИЋ – др М. ДЕСПОТОВИЋ, Основе радног права Југославије, Београд, 1981, стр. 313—317 и тамо наведена дела. 14 Види чл. 254. наведеног Закона, “Сл. лист ФНРЈ", бр. 17/1961.