Радно и социјално право
Д. Р. Паравина: Престанак радног односа по основу технолошког вишка... 23
уводи вишеструко неадекватни еуфемизам “дисциплинска мера: ... престанак радног односа" (подвлачења ДП) и, по инерцији, без основа ту остаје и у новом систему заснованом на политичком и совјинском плурализму, као и на тржишним условима привређивања“. То треба првом приликом исправити ако хоћемо да нас разуме и други свет на који смо упућени.
Препоруком МОР-а бр. 166. још се сугерише националним законодавцима да у току трајања отказног рока, а ради тражења новог зпослења, раднику треба признати плаћено одсуство у разумном трајању. Такво решење је већ било унето у наше раније законодавство о раду и то тако да одсуство радника није смело трајати краће од десет радних сати седмично, а за то време раднику је, уместо изостале зараде, признавано право на накнаду.“
Стандарди МОР-а садрже и додатна правила у вези са престанком радног односа због економских, технолошких, структуралних или сличних разлога. Према њима све заинтересоване стране треба да настоје да спрече или да сведу на минимум, колико год је то могуће, раскидање радног односа из наведених разлога, без штете по ефикасан рад предузећа, установе или службе, као и да ублаже негативне последице раскидања радног односа по заинтересоване раднике. У том смислу послодавац је дужан, кад намерава приступити раскидању радних односа из наведених и сличних разлога, благовремено пружити заинтересованим радничким представницима податке о разлозима, броју, категорији и року у коме намерава раскинути радне односе. Исто тако је дужан, у складу са националним законодавством и праксом, радничким представницима пружити могућност за консултације о мерама које треба предузети ради спречавања или свођења на најмању меру прекиде радног односа и о мерама за ублажавање њихових штетних последица за погођене раднике, као што је налажење алтенативног запослења. Радничким представницима ваља сматрати оне које је, као такве, признало
национално законодавство, сагласно Конвенцији МОР-а бр. 135. из 1971. г |
Као мере подобне за спречавање односно могуће редуцирање раскидања радног односа због економских, технолошких, структуралних или сличних разлога, између осталог, препоручују се: интерни трансфери, оспособљавање и преквалификација, добровољни ранији одлазак у пензију уз одговарајућу заштиту њене вредности, ограничавање прековременог рада и скраћивање редовног радног времена. У овом последњем случају треба размотрити делимично надокнађивање губитка зараде за редовно радно време које није одрађено.
15 Види чл. 53. важећег Закона о основама рандих односа, “Сл. лист СРЈ", бр. 29/2996. Види, на пр., Закон о правима и обавезама радника у удруженом раду, чл. 104, “Сл. гласник СРЈ", бр. 6/1974. Конвенција МОР-а бр. 135. о радничким представницима из 1971. ратификована је и о6јављена у “Сл. листу“, 14/82.