Радно и социјално право

Проф. др Предраг Јовановић Правни факултет у Новом Саду

СТАБИЛНОСТ РАДНОГ ОДНОСА У УСЛОВИМА ТЕХНИЧКО-ТЕХНОЛОШКИХ, ОРГАНИЗАЦИОНИХ И ДРУГИХ ПРОМЕНА У ПРОЦЕСУ РАДА

Т УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Право на запослење, као елемент права на рад, подразумева: (а) слободу у избору запослења; (6) запослење које одговара радним и стручним способностима запосленог; и (ц) стабилност (трајност) запослења. Само на овај начин остварено запослење може обезбедити социјалну и материјалну сигурност запосленог и афирмацију његових радних и стваралачких способности.

Међутим, овде треба имати у виду и интересе послодаваца и шире друштвене интересе. Основни циљ друштвеног развоја јесте максимизирање друштвеног благостања. Кључна претпоставка за то јесте такво обликовање друштвеног рада које ће обезбедити највећи раст продуктивности рада. Али, сви елементи обликовања друштвеног рада и раста његове продуктивности не развијају се равномерно. Техничко-технолошки елементи у раду су одувек имали предност у обликовању и организацији рада над људским потенцијалом (радном снагом). Радна снага је била, а то је углавном и данас, јефтинији и прилагођивији елеменат производног процеса од технике. Зато се и дешавало да се обликовање друштвеног рада првенствено везивало за интересе капитала и расположиву технику, а мање за интересе запослених. Неизбежна последица оваквог третмана технике и радне снаге јесте вишак радне снаге и незапосленост.

Реченом треба додати и чињеницу да је продуктивност рада и умножавање капитала врло јак лични интерес послодавца и његов основни мотив