Радно и социјално право
x
28 РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО
стране, и привредних рецесија и друштвено-економских криза које су карактеристичне за одлазећи век, са друге стране, најмање у истој мери у којој је важно како наћи запослење јесте и то како га сачувати. Не постоји земља, која прокламује право на рад, бар без минималне заштите запослених поводом отпуштања са посла.
Заштиту од престанка радног односа и Међународна организација рада сврстава у поље своје нормативне делатности. Први пут ово је разматрано 1962. и 1963. године, када је усвојена Препорука бр. 119 о престанку радног односа на иницијативу послодавца. Затим, исто питање било је на дневном реду Конференције Међународне организације рада 1982. г. када је усвојена Конвенција о престанку радног односа на иницијативу послодавца.! Пошто се од чињенице да је након усвајања наведене Препоруке
и --_ . дошло до значајних измена у законодавствима и пракси многих држава
чланица по питањима обухваћеним том Препоруком, па је МОР одлучила да ова питања нормира и путем међународне конвенције. Тој одлуци је допринела и чињеница постојања озбиљних проблема у области престанка радног односа који је резултат економских тешкоћа и технолошких промена до којих је долазило у то време.
Конвенција бр. 158 је базирана на основном принципу о забрани престанка радног односа ако за такав престанак не постоји ваљан разлог везан за способност или понашање радника или за оперативне потребе предузећа, установе или службе (чл. 4. Конвенције). Конвенцијом се издвајају разлози који се нарочито неће сматрати ваљаним за престанак радног односа. У потреби наше теме, посебно треба подвући додатне одредбе Конвенције у вези са престанком радног односа због економских, технолошких, структуралних или сличних разлога. Према чл. 13. и 14. Конвенције, када послодавац намерава да из наведених разлога прекине радни однос са радницима он ће: (а) благовремено пружити заинтересованим радничким представницима одговарајуће информације, укључујући и разлоге за намераване прекиде радног односа, са бројем и категоријама радника који ће вероватно бити захваћени, као и о року у коме намерава да изврши прекиде радног односа; (6) пружити, у складу са националним законодавством и праксом, заинтересованим радничким представницима, што је могуће пре,
могућност за консултације о мерама које треба предузети да би се спречили или свели на најмању меру прекиди радног односа и о мерама за
Закон о ратификацији Конвенције бр. 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца објављен је у "Сл. л. СФРЈ", бр. 4/84. Поводом заштите појединих категорија радника, наведено питање је дотицано и у другим конвенцијама и препорукама (Конвенција бр. 135 о радничким представницима, Конвенција бр. 103 о заштити материнства, Препорука бр. 99 о стручном оспособљавању и преквалификацији инвалида итД.).